Tema broja

POLITIČKA TEORIJA

MEĐUNARODNOPRAVNA ZAŠTITA RANЈENIKA, BOLESNIKA I SANITETSKOG OSOBLЈA

Sažetak

Ratovi i oružani sukobi koji su nastali još u davna vremena sa stvaranjem prvih država nastavili su se u kon­tinuitetu sa manjim ili većim prekidima sve do današnjih dana. U svim ratovima i oružanim sukobima najviše su pored vojnika stradala i civilna lica, ratni zarobljenici, ranjenici, bolesnici i sanitetsko osoblje. U to vreme nisu postojala nikakva opšte usvojena pravila za vođenje ratova, niti izbor sredstava koja se mogu upotrebljavati, niti koja su lica zaštićena u ratovima. Tek u drugoj polovini XIX veka nastaje prva kodifikacija pravila ratnog prava i to osnivanjem Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi 1863. godine. Vrlo brzo je došlo do donošenja niza međunarodnih konvencija kojima se reguliše ratno pravo. Na ovaj način je prvi put u istoriji civilizacije na međunarodnom pla­nu izvršena međunarodna kodifikacija ratnog prava i na određeni način ublažila sve strahote stradanja i patnje vojnih i civilnih lica. U navedenim međunarodnim konvencijama značajno mesto zauzimaju sanitetske vojne i civilne službe koje imaju posebnu zaštitu bez obzira kojoj zaraćenoj strani pripadaju. Dalja progresivna humanizacija rat­nog prava nastavlja se i u XX veku kada se usvajaju poznate i opšte prihvaćene Ženevske konvencije iz 1929. godine, Ženevske konvencije iz 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove Konvencije iz 1977. godine. Iako navedene Ženevske konvencije iz 1949. godine i Dopunski protokoli uz ove Konvencije iz 1977. godine nisu savršene i sveobuhvatne, one predstavljaju veoma važan i nezaobilazan međunarodni instrument zaštite civilnog stanovništva, ratnih zarobljenika, ranjenika, bolesnika, brodolomnika i sanitetskog osoblja u svim ratovima i oružanim sukobima, a opravdale su svoje postojanje u humanizaciji ratova i oružanih sukoba.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамов Смиља, “Извори ратног права”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 2, Београд, 1958.
    2. Барби Анри, Српска епопеја агонија једног народа 1915, “Ником”, “Матеос” Београд, 1990.
    3. Борба по правилима приручник о праву оружаних сукоба, Друштво Црвеног крста Србије и Црне Горе, Међународни комитет Црвеног крста из Женеве, Бе­оград, 2004.
    4. Ван Тинхофен Аријус, Страхоте рата у Србији днев­ник ратног хирурга, Београд, Утопија, 2005.
    5. Возлер Мајкл, Праведни и неправедни ратови, Морални аргумент са историјским примерима, Службени гласник Београд, 2010.
    6. Динан Анри, Сећање на Солферино, српско издање Међународног комитета Црвеног крста из Женеве 1998.
    7. Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије Споменица 1876-1936, Београд, 1936.
    8. Ћуковић Исидор, Нађмеђер Аустроугарски логор за Србе 1914-1918, Сигнатуре, Београд, 2002.
    9. Етински Родољуб, “Моћ и право у случају агресије НАТО држава против СР Југославије”, Зборник ра­дова Међународни симпозијум НАТО агресија на СР Југославију 99, Нови Сад, 2000.
    10. Женевске конвенције о заштити жртава рата од 12. августа 1949. године и Допунски протоколи уз ове Конвенције од 8. јуна године, Југословенски црвени крст Београд, 1997.
    11. Ивановић Ђоко, “Положај жртава рата у петој непријатељској офанзиви”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 3, Београд, 1958.
    12. Јаковљевић Бошко, Међународни Црвени крст, друго издање, Београд, 1981.
    13. Јовановић Радмило, “Болесници и рањеници”, Југословенска ревија за међународно право, бр. 2, Београд, 1958.
    14. Казимировић Милош, Хаутман Ханс, Крвави траг Великог рата злочини аустроугарске и њених савезника 1914-1918. у светлу аустријских докумената, Нови Сад, Прометеј, Београд, Радио-Телевизија Србије, 2015.
    15. Кривокапић Борис, “Агресија НАТО на Југославијугрубо кршење норми унутрашњег права држава агресора”, Југословенска ревија за међународно пра­во, бр. 1-3, Београд, 1999.
    16. Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945, Прва књига А-Љ, “Народна књига”, Београд, “Партизанска књига”, Љубљана, 1980.
    17. Лопичић Ђорђе, “Ратни злочини против цивилног становништва извршени од стране држава чланица НАТО у агресији на СРЈ, “Југословенска ревија за међународно право број 1-3, Београд, 1999.
    18. Лопичић-Јанчић Јелена, “Конвенција о побољшању судбине војних рањеника у војскама у рату од 22. августа године”, Crimen Часопис за кривичне науке, бр. 1, Београд, 2011.
    19. Лопичић-Јанчић Јелена, Кривичноправна заштита ратних заробљеника у југословенском кривичном праву, Ваша књига д.о.о, Београд, 2005.
    20. Лопичић-Јанчић Јелена, “Међународни црвени крст”, Страни правни живот, бр. 2, Београд, 2012.
    21. Лопичић-Јанчић Јелена, Ратни злочини против рањеника, болесника и цивилног становништватеорија и пракса, Музеј жртава геноцида, Београд, 2012.
    22. Марковић Ст. Милан, “Женевска конвенција”, Архив за правне и друштвене науке, бр. 6, Београд, 1906. Међународне конвенције о ратном праву и о сигурности, (приредио Бошко Петковић), Завод за опћенародну обрану и друштвену самозаштиту СРХ, Загреб, 1979.
    23. Mитковић Риста, “Међународни конгрес Црвеног крста”, Српски књижевни гласник, Књига IX, бр. 6, Београд, 1923, стр. 462-465.
    24. Митић Миодраг, “Агресија као хуманитарна интервенција”, Зборник радова Међународни симпозијум НАТО агресија на СР Југославију 99, Нови Сад, 2000.
    25. Патрногић Јовица, Међународноправни положај санитета у оружаном сукобу, Војноиздавачки преглед, Београд, 1961.
    26. Радојковић Милош: “Међународна заједница и кривична одговорност у доба оружаног сукоба”, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, бр. 2, Београд, 1973, стр. 129-130.
    27. Радојковић Милош, Рат и међународно право, Издање одбора за уџбенике стручног удружења студента права, Београд, 1947.
    28. Рајс Арчибалд, Како су Аустро-Мађари ратовали у Србији, Одеса, 1916.
    29. Рајс Арчибалд, Извештај поднесен српској влади о зверствима која је аустроугарска војска починила за време првог упада у Србију, Дечје новине, Београд, Горњи Милановац, 1995.
    30. Рајс Арчибалд, Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта, Необјављени текстови са српском језику, Геополитика прес д.о.о. Београд, 2014.
    31. Рајс Арчибалд, Шта сам видео и проживео у великим данима, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Београд, 1928.
    32. Старчевић Миодраг, Од идеје до акције: Шта треба да знате о Црвеном крсту, Нови Сад, 2010.
    33. Штурценегер Катарина Клара, Србија у Рату 1914-1916, Дечје новине, Горњи Милановац, 1989.
    34. Cheney C., International Law Chiefly as interpreted and applied by the United States, Volume three, Second Revised Edition, Boston, 1947.
    35. Grotius Hugo, The Right of War and Peace, Wesport, 1979.
    36. Kalshoven Frits, Constraints on the waging of war, Geneva, 1991.
    37. Levie S., Criminality in the Law of War, International Criminal Law, Volume I, Crimes, New York, 1986.
    38. The Geneva conventions of 12. august 1949. Commentary I, Geneva convention for the amelioration of the condition of the wounded and sick in armedforces in the field, (Ed. Jean S. Pictet), Geneva International committee of Red cross, Geneva,1952.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2017 УДК 341.33 141-170
ç