MARKS: IMA LI “KLASNE BORBE” U SAVREMENOSTI?

Boris Bratina

Oksana A.Bratina

Sažetak

Malo je filozofa, možda nema ni jednog, koji su više osporavani a ipak tabuizovan kao Karl Marks. Nije potrebno biti marksist da bi se toga bilo svesno. To što obeležavamo dvestogodišnjicu njegovo rođenja i 170 godina od prvog izdanja Manifesta … ništa na tome ne menja. Marks  je prvi put stigmatizovan još za života i sve do 1917. godine, pa je onda kritikovan i demantovan do kraja vremena welfare state-a (dakle, do kraja sedamdesetih), bačen u prošlost sa proglašavanjem i ustanovljavanjem New World Order-a, zatim ponovo aktuelizovan od krize 2008. godine. To se ne odnosi samo na široku javnost već jednako tako i na struku, kojoj je u njenoj institucionalizovanoj formi ništa lakše nego da se pravi da “slon nije u sobi”.

Reference

• Братина Оксана, Братина Борис, Социолошки преглед 2/2018, “За нови манифест”, ССД, ИДН, ИКСИ, Београд, стр. 586-606.
• Лењин Владимир, Империјализам као највиши стадијум капитализма (https://www.radnickaborba.org/wp-content/uploads/2012/06/V.-I.-Lenjin-Imperijalizam-kao-najvisi-stadijum-kapitalizma.pdf,).
• Лиотар Жан-Франсоа, Постмодерно стање, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
• Маркс Карл, Манифест комунистичке партије, 1976, Нови Сад, Будућност.
• Маркс Карл, Биједа филозофије, 1977(2), Београд, Просвета-БИГЗ.
• Маркс Карл, Економско-филозофски рукописи из 1844, Београд, Просвета-БИГЗ, 1977(1).
• Маркузе Херберт, Совјетски марксизам, Глобус, Загреб, 1983.
• Милановић Бранко, (29. 12 2017, https://pescanik.net/kapitalizam-posle-kapitalizmа/).
• Прудон Пјер Жозеф, Филозофија беде,1846, Système des contradictions économiques ou Philosophie de la misère, (https://www.scribd.com/document/397453948/Konstantin-Melnikov-Wikipedia-The-Free-Encyclopedia).
• Хаустор, Трећи свијет, “Патуљци у врту”, Југотон, Загреб, 1983.
• Mitch Feirstein, Russia Today, “Keiser Report”, 21.02.2019.