ISTRAŽIVANJA
MANJINSKA PRAVA: INDIVIDUALNA I/ILI KOLEKTIVNA PRAVA
Sažetak
Rad se bavi složenim i osetljivim pštanjem koje se svodi na to da li su manjinska prava (prava priznata pripadnicima etničkih manjina) po svojoj prirodi individualna ili kolektivna? Drugim rečima da li ono što spada u katalog manjinskih prava pripadi manjincima kao pojedincima (kao posebnoj kategoriji građana odnosne zemlje) ili, makar u izvesnoj meri, pripada manjinskim kolektivitetima kao takvima. U traganju za odgovorom autor navodi i analizira relevantne odredbe najvažnijih međunarodnih dokumenata, da bi na kraju zaključio da najvažniji međunarodnopravni dokumenia ne sadrže priznavanje kolektivnih prava manjina. U daljem tekstu pisac se bavi odnosom kolektivnih prava manjina i prava na samoopredeljenje. U okviru zaključnih razmatranja autor konstatuje da bez obzira na to kako ih kvalifikuje međunarodno pravo ili unutrašnje pravo neke zemlje, izvesna prava iz kataloga manjinskih prava su sama po sebi kolektivna. Tako npr. pravo na opstanak manjine; pravo na očuvanje manjinskog identiteta; pravo na održavanje međusobnih kontakata; pravo na neposrednu zastupljenost u predstavničkim telima i drugim organami vlasti; pravo na organizovanje i održavanje obrazovnih, kulturnih i sličnih institucija; i dr. U red takvih prava spada i pravo (tamo gde je priznato) na teritorijalnu i svaku drugu autonomiju. Na isti način u ped kolektivnih prava spadaju i pravo na praznovanje verskih i nacionalnih praznika manjine, pravo na isticanje nacionalnih simbola i znamenja, i dr. Kolektivni karakter ovih prava proističe iz činjenice da se ona jamče ne pojedincima, već svim članovima manjine kao određene zajednice, dok je njihovo uživanje, s druge strane, najčešće nemoguće bez kontakata sa drugim članovima grupe. Ono što, međutim, treba stalno imati na umu je činjenica da kolektivna prava ne znače (ne uključuju) pravo na samoopredeljenje, a posebno ne pravo na otcepljenje.
Reference
