Izaberi jezik:
Tema broja

NACIONALNI INTERES I REFORME OBRAZOVANjA U SRBIJI

KRIZA SRPSKOG DRUŠTVA ZNANJA I OBRAZOVANJA

Sažetak

U krizi je ideja obrazovanja, a ne sam sistem. Ona se preokrenula u svoju suprotnost. Moderno obrazovanje još uvek očajnički pokušava da se suprotstavi unutrašnjem i spoljašnjem varvarstvu. U tom pokušaju ono mora ići protiv sila koje su pokretači svetske istorije, a ne samo uz njih. Negujući refleksivniji odnos prema svetu ono pomaže mladima da deluju subverzivnije, a to znači da bolje razumeju, da se kritički odnose, da celovitije spoznaju, da dođu do istine, da rasvetljava objektivne strukture. Zadatak nastavnika je da vaspitavaju u refleksivnom duhu, a ne za ideale u koje se veruje delimično ili uopšte ne veruje. Društvo znanja od svoga toga ništa ne traži. Obrazovanje je u krizi jer je osiromašeno za svoju osnovnu ideju. Obrazovanje bez ideala je samo sebi najveći neprijatelj. Recentne reforme su se jedna za drugom usredsređivale na sistem kao sistem, a ne na iznalaženje nove ideje obrazovanja. Na znanje se danas gleda kao na informacije koje „velociterski“ ili „dromološki“, a to znači brzo zastarevaju. Srazmerno ogromnom rastu informacija raste i količina „balastnog znanja“. Poseban problem krize društva znanja predstavlja re­forma univerziteta. Huškači na novu reformu nacionalnom visokom obrazovanju nude američku formulu boutique-ing of higher education, koju privatni univerziteti gromoglas­no, a državni ćutke prihvataju. Fakulteti se pretvaraju u jeftine „butike“ za prodaju lošije ili bolje dizajniranih nastavnih programa i kurseva. Diskrepancije između lako stečenih diploma i teško dobijenog zaposlenja, uz nezaustavljivi rast strukturalne nezaposlenosti potpuno obesmišljava srednjoškolsko obrazovanje. Srednja škola polako gubi privilegovani sta­tus sistema koji klasifikuje i hijerarhizuje, tako da se od tradicionalnog certifikacijskog organa pretvorila u postmodernog distributera bezvrednih diploma. Studenti moraju prestati da simuliraju znanje, nastavnici predavanja, a fakulteti diplome. Moramo prekinuti sa demagogijom, laganjem i prevarama, jer se ni u jednom području nije toliko lagalo kao što se to i nadalje čini unutar prosvetne politike.

Ključne reči:

Reference

    1. Adorno, (2006): „Vaspitanje posle Aušvica“, Pedagogija, god. LXI, No 1., Beograd (Изворник: „Erzeihung nach Auschwitc“, u Theodor W. Adorno, Gessamelte Schriften, tom 2, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1977., s. 674-690)
    2. Asman, A. (2002): Rad na nacionalnom pamćenju – Kratka istorija nemačke ideje obrazovanja, Biblioteka XX Vek, Beograd
    3. Bek, U. (2001): Rizično društvo – U susret novoj moderni, „Filip Višnjić“, Beograd
    4. Bodrijar, Ž. (1991): Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad
    5. Bourdieu, P., Passeron, J.-C. (1977): Reproduction in education, society and culture, Sage Publications, London and Beverly Hills
    6. Bourdieu, P. (1984): Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste, Routledge, London
    7. Castells, (2000): Uspon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb
    8. Derida, Ž. (1997-98): „Zenice univerziteta: princip razloga i ideja univerziteta, Beogradski krug/Belgrade Circle, Beograd
    9. Dibe, F. (2002): Srednjoškolci, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
    10. Eliot, S., (1944): What is a Classic, Faber & Faber Limited, London
    11. Habermas, J. (1997-98): „Ideja univerziteta – proces saznanja“, Beogradski krug/Belgrade Circle, Beograd (Изворник: „The Idea of the University: Learning Process“, u The New Conservatism, The MIT Press, Cambridge, Mass., 1884)
    12. Hromadžić, H. (2008), „’Društvo znanja’: o čemu je zapravo reč I i II“ na http://www.h-alter.org/vijesti/kultura/drustvo-znanja-o-cemu-je-zapravo-rijec-prvi-dio
    13. Jaspers, К. (2003): Ideja univerziteta, Plato, Beograd
    14. Колаковски, Л. (1987): „Модерна на бесконачној проби“ у Михалски, К.: О кризи, Књижевна заједница Нови Сад, Нови Сад
    15. Козелек, Р (1997): Критика и криза. Студија о патогенези грађанског света, Плато, Боград
    16. Кустурица, Е. (2011): „Косовом не бих плаћао Европу“, интервју Милана Бабовића у Вечерње новости, 15. октобар (www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69. html:349426-Kusturica-Kosovom-ne-bih-placao-Evropu)
    17. Liessmann, K. P. (2009): Teorija neobrazovanosti – Zablude društva znanja, Jesenski i Turk, Zagreb
    18. Savić, O. (1997-98): „Da li je univerzitet subjekt znanja“, Beogradski krug/ Belgrade Circle, Beograd
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2011 УДК 37.014(497.11) 63-86
ç