Tema broja

ISTORIJSKI I TEORIJSKI PRISTUPI U DIJALOGU O MODELIMA REŠENЈA STATUSA KIM

KONZULAT KRALJEVINE SRBIJE U PRIŠTINI 1889-1912. GODINE

Sažetak

Ovaj članak obrađuje osnivanje i rad Konzulata Kraljevine Srbije u Prištini od 1889-1912. godine Posle Berlinskog kongresa, od 1878. godine kada je Srbija i zvanično međunarodno pravno priznata kao nezavisna država, mogla je da otvara svoja diplomatsko-konzularna predstavništva u inostranstvu. Srbija je svoju spoljnu politiku usmerila na oslobađanje Kosova i Metohije i Makedonije koji su bili preko četiri veka okupirani od strane Turske. Prisustvo zvanične Srbije bilo je uglavnom svedeno na kulturno-prosvetni rad kao i kroz pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nad srpskim stanovništvom su svakodnevno vršeni masovni teški zločini i pljačke imovine od strane Albanaca uz podršku Turske. Brojne diplomatske intervencije Srbije kod Turske u Carigradu kao i kod tadašnjih velikih sila Rusije, Austrije, Francuske, Engleske i Italije samo su delimično uspevale, ali masovni zločini Albanaca na Kosovu i Metohiji uz podršku turskih vlasti nastavili su se sve do 1912. godine kada je Turska konačno proterana iz Kosova i Metohije, Makedonije, Crne Gore i najvećeg dela Grčke. Za svo vreme postojanja u trajanju od 23 godine Konzulat Srbije u Prištini je poslao Ministarstvu inostranih dela u Beogradu na hiljade izveštaja, telegrama i drugog pisanog materijala o čitavoj političkoj, kulturno-prosvetnoj i verskoj situaciji na Kosovu i Metohiji.

Ključne reči:

Reference

    1. Батаковић Т. Душан, „Меморандум Срба из Старе Србије и Македоније Међународној конференцији мира у Хагу 1899. године“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 53-54, св. 1-4, Београд, 1989, стр. 175-183.
    2. Батаковић Т. Душан, „Погибија руског конзула Г. С. Шчербине у Митровици 1903. године“, Историјски часопис, бр. 4, Београд, 1988, стр. 315-335.
    3. Батаковић Т. Душан, „Покушај отварања српског конзулата у Призрену 1898-1900. године“, Историјски часопис, бр. XXXI ,Београд, 1984, стр. 240-257.
    4. Влатковић Драгољуб, „Нушић у Битољу (1891-1893 и 1913)“, Вардарски зборник 1, Београд, 1999, стр. 199-212.
    5. Војводић Михаило, Изазови српске спољне политике (1791­-1918) огледи и расправе, Историјски институт, књига бр. 4, Београд, 2007.
    6. Војводић Михаило, „Конзуларна конвенција између Краљевине Србије и Турске (1879-1896)“, Вардарски зборник, бр. 3, Београд, 2004, стр. 8-32.
    7. Војводић Михаило, „‘Плава књига’ о страдањима Срба у Старој Србији“, Југословенски историјски часопис, бр. 1-2, Београд, 1999, стр. 62-65.
    8. Војводић Михаило, Стојан Новаковић и Владимир Карић, Clio, Београд, 2003.
    9. Војводић Михаило, Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса, Српска књижевна задруга, Београд, 2017.
    10. Државни календар са шематизмом Књажевине, а касније Краљевине Србије од 1856. до 1914. године.
    11. Ђилас К. Јагош, „Рад конзулата Краљевине Србије у Турској крајем вијека на отварању првих књижара“, Обележја, бр. 5, Приштина, 1986, стр. 154-155.
    12. Ђилас К. Јагош, Српске школе на Косову од 1856. до 1912. године, Приштина, 1969.
    13. Зборник закона и уредаба изданих у Књажевству Србији од 1. новембра 1878. до 6. маја године, 34. (XXXIV), Београд, 1879.
    14. Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији број 45, Београд, 1891.
    15. Јовановић М. Јован, „Нушић као конзул“, Српски Књижевни Гласник, бр. 4, Београд, 1938, стр. 259-269.
    16. Костић Петар, „Европски конзули у Призрену“, Јужни Преглед, бр. 5, Скопље, 1928, стр. 207-213.
    17. Костић Петар, Просветно-културни живот Срба у Призрену и његовој околиниу и почетком XX. века, Скопље, 1933.
    18. Љушић Радош, „Извештај Слободана Јовановића у по­сети српским конзулатима у Турској из године“, Историјски гласник, бр. 1-2, Београд, 1987, стр. 193-215.
    19. Микић Ђорђе, „Настојање Србије на отварању Руског и Енглеског конзулата у Пећи 1908.године“, Обележја, бр. 1, Приштина, 1977, стр. 149-167.
    20. Микић Ђорђе, „Ширење српских школа на Косову крајем XIX. века и отварање ниже гимназије у Приштини“, Обележја, бр. 5, Приштина, 1972, стр. 125-127.
    21. Митић Миодраг, Поете у фраку, „Филип Вишњић“, Београд, 2002.
    22. Николић Раде, „Нушић и Војислав у Приштини“, Стварање, бр. 1-2, Титоград, 1966, стр. 243-260.
    23. Папазоглу Димитрије, Кривично право и правосуђе у Србији (1804-1813), Југославија, Београд, 1954.
    24. Перуничић Бранко, Писма српских конзула из Приштине 1890-1900, Народна књига, Београд, 1985.
    25. Перуничић Бранко, Сведочанство о Косову 1901-1913, Научна књига, Београд, 1988.
    26. Перуничић Бранко, Зулуми ага и бегова над српским народом у Косовском вилајету 1878-1913, Нова књига, Београд, 1989.
    27. Преглед развоја међународно-правних односа Југословенских земаља од 1800. до данас, свеска, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1953.
    28. Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији 1898-1899, Министарство иностраних дела, Београд, MDCCCX­CIX Репринт Издавачко-књижарско предузеће „Никола Пашић“, Београд, 1998.
    29. Ракић Милан, Конзулска писма 1905-1911., (Приредио, поговор и коментаре написао: Андреј Митровић), Просвета Београд, 1985.
    30. Српски биографски речник 6. Мар-Миш, Матица Српска, Нови Сад, 2014.
    31. Станковић П. Тодор, Успомене (приредила: Борислава Лилић), НИП Хемикале, Пирот, 1996.
    32. Стојанчевић Владимир, Срби и Арбанаси 1804-1912, Прометеј, Нови Сад, 1994.
    33. Терзић Славенко, „Конзулат Краљевине Србије у Битољу (1889-1897)“, Историјски часопис, књ, LVll, Београд, 2008, стр. 300-317.
    34. Терзић Славенко, „Покушај отварања конзулата Краљевине Србије у Пљевљима“, Симпозијум: Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII, Пријепоље, 1980, стр. 28-30.
    35. Janković Dragoslav, Srpska država Prvog ustanka, Nolit, Beo­grad, 1984.

     

PERIODIKA Nacionalni interes 3/2017 УДК 341.7/.8(497.11) (497.115)“1889/1912“ 261-278
ç