КОНЗЕРВАТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ И СТРАНАЧКЕ ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

Јасминка Д. Дулић

Сажетак

У овом раду смо настојали утврдити, на темељу емпиријског истраживања у једној мултиетничкој средини у Србији (на северу Бачке, N=500), структуру конзервативног пола социо-културне димензија ставова, предиктивну вредност ауторитарних тенденција за утврђене конзервативне оријентације и могуће импликације за социјалне поделе и политичке расцепе. Генерални циљ истраживања је био установити да ли егзистира политички рас­цеп с обзиром на разлике у погледу религиозности и повезаним социо-културним вредностима. Утврдили смо егзистенцију два политичка блока у простору страначких преференција Либерално-социјални и Национално-конзервативни. У простору социо-културних ставова је факторска анализа другога реда пока­зала да постоје две димензије конзервативних оријентација: (1) морални традиционализам који упућује на постојање генералног фактора религиозност-нерелигиозност и којег чине повезана веровања о аспектима друштвене стварности који се односе на регулацију брака, породице, сексуалности, и (2) социјални конзервативизам којег дефинишу родне и националне предрасуде, национална затвореност, и подржавање традиционалних родних улога у друштву. Морални традиционализам заснован на религијским уверењима је значајни предиктор либерално-социјалне опције у позитивном смеру и национално-конзервативне у не­гативном смеру, и обрнуто социјални конзервативизам је позитиван предиктор национално-конзервативне опције морални традиционализам негативан предиктор. Потврђује се да делује класичан расцеп на линији религиозност-секуларност а који је повезан и с етничким поделама. Ово је истраживање показало да у Војводини постоје елементи етничког и религиозно-секуларног расцепа и да кориштење дихотомија традиционално-модерно, национално-грађанско, либерално-конзервативно односно њихово третирање као једнодимензионалних оријентација иако доприноси једноставности објашњења расцепа може замаглити, уместо да разоткрива, битне разлике које доприносе социјалним поделама.

Референце

1. Adorno, T , Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J. i Sanford, N.R. (1950). „The authoritarian personality“, New York: Harper.
2. Achterberg, Р. & Houtman, D. (2006). „Why Do So Many People Vote ‘Unna­turally’?: A Cultural Explanation of Voting Behaviour“. European Journal of Political Research, 45(1), 75-92.
3. Altemeyer, В. (1988). „Enemies of freedom:Understanding right-wing authoritarianism.“ San Francisco: Jossey-Bass Publishers.
4. Altemeyer, В. (2007). „The authoritarians“. Winnipeg, Canada: University of Manitoba Press.
5. Andersen, R., Heath, A. (2003). „Social identities and political cleveages: The role of political context“. Journal of the Royal Statistical Society: Series A (Statistics in Society). Volume 166, Issue 3, pages 301-327, October 2003
6. Антонић, С. (2007). „Расцепи и странке у Србији“. У: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац, З. (ур.) Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких нау­ка, Институт друштвених наука. Београд.стр. 51-66.
7. Bartolini, S. & Mair, P. (1990). „Identity, Competition and Electoral Availability:The Stabilization of European Electorates, 1885-1985.“ Cambridge, UK: University Press.
8. Deegan-Krause, K. (2007). „New Dimensions of Political Cleavage“. Oxford Handbook of Political Science, R.Dalton and H.D. Klingemann. Oxford: Oxford University Press.
9. De Koster, W. & Van der Waal, J. (2007). „Cultural Value Orientations and Christian Religiosity: On Moral Traditionalism, Authoritarianism, and The­ir Implications for Voting Behavior“. International Political Science Review, 28(4), 451-467.
10. Duckitt, John (2001). „A dual-process cognitive-motivational theory of ide­ology and prejudice“ Advances in Experimental Social Psychology. 33, Issue: 4, Academic Press, 41-113.
11. Duckitt, J. (2009). „Authoritarianism and dogmatism“ In: Handbook of Indi­vidual Differences in Social Behavior, Leary, M.R. & Hoyle, R.H. (eds.) Guil­ford Press. pp.298-317.
12. Дулић, Ј. (2000) Религиозност и традиционалне улоге међу споловима у склопу ауторитарног синдрома. Центар за женске студије. Суботица.
13. Дулић, Ј. (2009). Религиозност, социјална алијенација и вредносне оријентације: анализа односа на узорку средњошколских ученика у Суботици. Магистарски рад. Нови Сад.
14. Inglehart, R. (1977), „The silent revolution: changing values and political style among western publics“ Princeton University Press, Princeton.
15. Jost, T., Glaser, J., Kruglanski, A.W. & Sulloway, F.J. (2003). Political Con­servatism as Motivated Social Cognition, Psychological Bulletin, Vol. 129, No. 3, 339-375
16. Kitschelt, Н.  (2004). „Diversification and Reconfiguration of Party Systems in Postindustrial Democracies“ Europäische Politik (03/2004). Digital Library Friedrich Ebert Foundation.
17. Комшић, Ј., Славујевић, З. & Пантић, Д. (2003). „Основне линије партијских подела и могући правци политичког прегруписавања у Србији“, Београд: ФЕС-ИДН
18. Lipset, S.M. & Rokkan, S. (1967). „Party systems and voter alignments: Cross­national perspectives“ Toronto: The Free Press.
19. Međedović, Ј. & Petrović, B. (2013). „Predictors of party evaluation in post­conflict society – the case of Serbia“, Psihologija. Vol.46 (1),27-43.
20. Stenner, K. (2009). „Three Kinds of ‘Conservatism’“ Psychological Inquiry, 20: 142-159.
21. Stenner, K. (2005). „The Authoritarian Dynamic“ University Press. New York: Cambridge.
22. Стојиљковић, З. (2011). „Партијске идеологије, европски политички про­стор и Србија“. Годишњак Факултета политичких наука, 6, стр. 105-118.
23. Feldman, (2003). „Enforcing Social Conformity: A Theory of Authoritarianism“, Political Psychology, Vol. 24, No. 1, 2003
24. Šiber, (1998). „Osnove političke psihologije“ Politička kultura, Zagreb.
25. Šram, Z. (2008). Etnocentrizam, autoritarne tendencije i religioznost: relacije na uzorku zagrebačkih studenata. Migracijske i etničke teme, 24, 1-2, str.49-66.
26. Whitefield, (2002). „Political Cleavages and Post-Comunist Politics“ The Annual Review of Political Science. 5:181-200.