KONTROLISANA REFORMA, „INDUSTRIJA ZNANJA” ILI „KULTURA PORAZA”

Milojica Šutović

Sažetak

Tradicionalno u oskudici domaćih resursa, nedostat­ka sopstvenog kulturnog obrasca i troška propuštenih prilika, reforme srpskog društva kretale su se između ekstrema, često s tragičnim krajem reformatora. Trijumf ideje zajednice nad tegobama životnog poretka društva značio je odustajanje od politike koja se zasniva na upravljanju prema datostima realnosti. U želji da se nameće istoriji ona je branila vrednosti koje su joj potpuno stra­ne, i što je još interesantno, to je da sve što ona preduzme, to propada. To potvrđuju i današnje reforme u Srbiji pod snažnim uticajem ideologije tržišnog fundamentalizma. Uspostavljanje političkog kapitalizma pokazuje sve odlike kontrolisane anarhije uspostavljanja privatne svojine, tržišnog društva, još uvek daleko od slobode bez ropstva i socijalnih stega. Bajka o elegantnom razvoju li­beralizma iz hrišćanstva (u koju više niko ne veruje nakon što malo bolje pogleda) suočava se sa problemom obrazovanja za neoliberalizam, slabo ukorenjenog u srpskom društvu. Slabo spravljena „pasta bolonjeze” u našem nakaradnom tumačenju i izopačenoj primeni i usitnjavanju kroz praksu tzv. bolonjskog procesa reforme univerziteta, razvija „industriju znanja”. Tako su univerziteti počeli da proizvode mase studenata na isti način kao što naše fabrike proizvode automobile i kobasice. Mnogi od njih osuđeni su na propadanje u dosadi u beznađu nezaposlenosti tržišnih gubitnika. Tome ide na ruku i tradicija srpske (balkanske) kulture koja u velikom delu neprestano optužuje stvaranje, uz neprekidno jadikovanje hora. Osvetljavanje nastanka i toka ovih procesa evropeizacije društva u čijoj je funkciji obrazovanje, analizom pocepanog društva, podeljene države i šizofrenične kulture, uz sav oprez i obazrivost sociološko kulturološko i političko istorijske refleksije, neodvojiv je od „unutrašnjeg kolonijalizma” Evro­pe i „kulture poraza”. Sociolozi su potcenili činjenicu da je dramatičnost ovih procesa u suštini (p)ostala nacionalna.

Reference

1. Антонић, С., (2008) „Постоји ли у Србији, транснационална капиталистичка класа?” у: С. Вујовић (ур.), Друштво ризика: промене, неједнакости и социјални проблеми у данашњој Србији, Филозофски факултет, Институт за соцолошка истраживања, Београд, стр. 51-72.
2. Антонић, С., (2009) „Светкса банка укида српске шко­ле”, Печат, бр. 76, 14.08, стр. 11-13.
3. Bauman, Z., (2009) Fluidni život, Mediterran Publishing, Novi Sad.
4. Богдановић, М., (2009) „Југословенски дисиденти и хладни рат”, Социологија, вол. LI, № 2, стр. 113-136.
5. Богдановић, Љ., (2010) „Драма наше научне дијаспоре: генијалци, леминзи, политичари”, Печат, бр. 116, стр. 31-33.
6. Булатовић, М., (2011) Економија u демократија: држати главу изнад, Јумедиа Монт, Подгорица.
7. Вебер, М., (2006) Политички cnucu, Филип Вишњић, Службени Гласник, Београд.
8. Влајки. Е., (2009) „О злочинима, слугама и лажима” (интервју), Печат, бр. 76, 14.08, стр. 14-18.
9. Волтер, (2008) Подсетник за животопис господина Де Волтера, Службени гласник, Београд.
10. Вујић, В., (1981) Спутана u ослобођена мисао, Геце Ко­на, Београд.
11. Глени, М., (2008) Криминал без граница, Самиздат Б92, Београд.
12. Dirkem, E., (2010) Pragmatizam i sociologija, Mediterran Publishing, Novi Sad.
13. Домановић, Р., (2004) Изабране сатире, Евро, Београд.
14. Екмечић, М., (2010) „Ми смо за Америку народ који у себи носи опасан вирус”, (интервју), Печат, бр. 147, 31.12, стр 6-13.
15. Закарија, Ф., (2004) Будућност слободе, Дан Граф, Бе­оград.
16. Koković, D., (2009) Društvo i obrazovni kapital, Mediter­ran Publishing, Novi Sad.
17. Куљић, T., (2010) „Тито између амнезије и носталгије”, Социологија, вол. LII, Посебно издање, мај, стр. 149­-158.
18. Лао Це, (2003) Књига о Даоу и Деу, Плато, Београд.
19. Мајер, Т., (2009) Идентитет Европе, Албатро плус, Службени гласник, Београд.
20. Manhajm, К., (2009) Dijagnoza našeg vremena, Mediter­ran Publishing, Novi Sad.
21. Марић, И., (2006) „Ксенија Атанасијевић о српским филозофима”, (поговор), у: К. Атанасијевић, Српски мислиоци, Плато, Београд.
22. Маршал, Т., (2002) Игра сенки: петооктобарска смена власти у Србији, Самиздат Б92, Београд.
23. Милановић, В., (2008) „Дело Торстена Веблена”, у: Т. Веблен, Теорија доколичарске класе, Mediterran Pu­blishing, Нови Сад.
24. Монтескије, Ш., (2001) О духу закона, Градац, Чачак.
25. Монтескије, Ш., (2004) Персијска писма, Утопија, Бе­оград.
26. Ниче, Ф., (1997) О будућности наших образовних установа, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад.
27. Павловић, Д., Антонић, С., (2007) Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године, Службени гласник, Београд.
28. Перов ић, Л., (2002) „Патријархалан одговор на изазов модернизације” у: А. Мимица (приредио), Друга Србија – десет година после, 2002, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд.
29. Петронијевић, Б., (1905) „Божидар Кнежевић”, Полити­ка, 20. фебруара, стр. 1-2.
30. Попер, К., (1993) Отворено друштво и његови непријатељи, т. 1. БИГЗ, Београд.
31. Поповић, С., (2000) Пут у варварство, Хелсиншки од­бор за људска права у Србији, Београд.
32. Рајс, Р. А., (1998) Чујте Срби, Историјски музеј, Дечје новине, Горњи Милановац.
33. Рисман, Д., (2007) Усамљена гомила, Mediterran Publis­hing, Нови Сад.
34. Рицер, Џ., (2009) Савремена социолошка теорија и њени класични корени, Службени гласник, Београд.
35. Сенека, Л. А., (2002) О гневу, Срђан Јаворина и други, Ушће, Београд.
36. Сиоран, Е., (2010) Разговори, Дерета, Београд.
37. Стевановић, В., (2010) Дневник самоће, Службени гла­сник, Београд.
38. Ћирјаковић, З., (2007) „Савладавање савладаности”, НИН, бр. 2009, 23.11, стр. 22-24.
39. Ћосић, Д., (2011) У туђем веку, Службени гласник, Бе­оград.
40. Узелац, М., (2007) Метапедагогија I, Паидеиа као паидеиа политике, Висока струковна школа за образова­ние васпитача, Вршац.
41. Узелац, М., (2009) Приче из болоњске шуме, Висока струковна школа за образоване васпитача, Вршац.
42. Фром, Е., (2008) Умеће живљења, Моно и Мањана, Бе­оград.
43. Хардинг, С., (2005) Милтикултуралност и наука: постколонијализми, феминизми и епистемологије, ЦИД, Подгорица.
44. Хајдегер, М., (1992) Пољски пут/опуштеност, Градац, Чачак.
45. Цвјетићанин, Д., (2009) „Макроекономија чекања”, Печат, бр. 76, 14.08, стр. 10.
46. Sutović, M., (2009a) „Nacionalni komunizam” ili „protestanski” staljinizam”, Hereticus, vol. VII, № 4, str. 95­105.
47. Шутовић, М., (2009) Вредности u насиље, Чигоја штам­па, Београд.