Izaberi jezik:
Tema broja

JAVNOST I POLITIČKA KOMUNIKACIJA

KA DEFINICIJI POLITIČKOG BESEDNIŠTVA – AUTORITARNO I DEMOKRATSKO POLITIČKO KOMUNICIRANJE

Sažetak

U ovom radu istražuje se političko (deliberativno) besedništvo, stavljanjem akcenta na opšta retorička i stilska obeležja novijeg političkog besedništva u Srbiji od 1988. do 2003. Posmatrajući ga kao jedno od najznačajnijih komunikacijskih sredstava političke borbe, sredstvo za plasiranje političkih ideja, ali i političke manipulacije, pristupili smo određivanju pojma i funkcije političkog besedništva i raspravljali o njegovim žanrovskim specifičnostima i modalitetima. Na osnovu teorijskog modela o postojanju dominantnih komunikacijskih paradigmi, autoritarne, demokratske i liberalnodemokratske, pokušali smo da primenom komparativnog i analitičko-sintetičkog metoda istražimo opšta retorička i stilska obeležja novijeg političkog besedništva u kontekstu istorijsko političkih okolnosti i prilika u kojima je nastajalo. U radu su razmatrani i vidovi uticaja izgovorene reči na auditorijum i način oblikovanja javnog mnjenja, neposredno, kao i posredstvom medija masovnog komuniciranja. Naglasak je stavljen na političko besedništvo kao „veštinu uveravanja“.

Ključne reči:

Reference

    1. Аристотел, (2000), Реторика, Плато, Београд.
    2. Arnold, I. (2002), Stylistics of Modern English, Moscow.
    3. Аврамовић С., Станојевић, О. (2002), Ars rhetotica – вештина беседништва, Службени лист СРЈ, Београд.
    4. Аврамовић, С. (2008), Rhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ, Службени гласник, Београд.
    5. Арент, Х. (1998), Извори тоталитаризма, Феминистичка издавачка кућа, Београд.
    6. Арент, Х. (1994), Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд.
    7. Бретон, Ф. (2000), Изманипулисана реч, Клио, Београд.
    8. Врег, Ф (1990), Демократично комуницирање, Марибор.
    9. Ђорђевић, Т. (1989), Теорија информација, Београд.
    10. Ђорђевић, Т. (1990), Увод у комуникологију, Београд.
    11. Еко, У. (1973), Култура, информација, комуникација, Нолит, Београд.
    12. Катнић-Бакаршић, М. (1999), Лингвистичка стилистика, Open Society Insti­tute, Budapest.
    13. Кластр, П. (2002), „Археологија насиља: рат примитивних друштава“, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија, хрестоматија, Факултет политичких наука Универзитета, Београд.
    14. Кон, Ж. (2001), Естетика комуникације, Клио, Београд.
    15. Милетић, М., Радојковић, М., (2007), Комуницирање медији и друштво, Нови Сад.
    16. Милић, Д. (2004), Политичка беседа модерне Србије, Београд.
    17. Милић, Д. (2006), Српски политички говор модерног доба, Службени гласник, Београд.
    18. Морен, Е. (1979), Дух времена, БИГЗ, Београд.
    19. Нушић, Б. (2009), Реторика, Чигоја штампа, Београд.
    20. Ostin, L. (1970), Quand dire, c’est faire, Editions du Seuil, Paris.
    21. Петровић,С. (1995), Реторика, Савремена администрација, Београд.
    22. Попер, Карл Р. (1993), Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Београд.
    23. Пуховски, Ж. (2005), „Политички плурализам без социјалног утемељења“, у: Зборник радова и избор из дискусије: Слаба друштва и невоље с плурализмом, Фондација Heinrich Boell, Загреб.
    24. Славујевић, З. (2002), Политички маркетинг, ФПН, Чигоја.
    25. Тадић, Љ. (1995), Реторика – Увод у вештину беседништва, Филип Вишњић и Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд.
    26. Тошовић, Б. (2002), Функционални стилови, Београдска књига, Београд.
    27. Тркуља, Ј. (2005), „Тегобна транзиција у Србији“, у: Зборник радова и избор из дискусије: Слаба друштва и невоље с плурализмом, Фондација Heinrich Boell, Загреб.
    28. Трубецкој Н.С. (1939), (Trubetzkoy, Nikolai Sergeyevitsch), Grundzüge der Phonologie. Praha: Travaux du Cercle liguistique de Prague
    29. Угарди, М. (M. Hougardy) (1966), Le parole en public, Bruxelles.
    30. Чоловић, И. (2000), Бордел ратника, Библиотека 20. век: Круг, Београд.
    31. Чупић Ч., (2002) Политичка антропологија: хрестоматија, Чигоја штампа, Београд.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2012 УДК 316.77+808.5]:32 377-400
ç