IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA ISTRAŽIVANJA

Radoslav Gaćinović

Sažetak

Naučni rad je složena aktivnost koja je zasnovana na principima logike, a sprovodi se su pomoć naučnog mišljenja, nivoa teorijske orijentacije i nivoa empirijsko-metodskih postupaka. Naučni radovi su oni radovi koji se temelje na sprovedenom naučnom istraživanju i deo su naučno-istraživačke delatnosti. Naučni rad karakteriše originalnost (da nije prepisan nečiji rad, da nisu korišćene tuđe ideje…) i objektivnost (odražava utemeljenost na racionalnom logičkom pristupu, ali je rad svakog pojedinca ograničen njegovim ličnim saznanjima i iskustvima nastalim u odgovarajućem društvenom okruženju, koje je delovalo na njegove ukupne vrednosne stavove). U istraživačkom procesu izbor i definisanje proble­ma istraživanja je od najveće važnosti, jer bez pro­blema istraživanja ne može ni doći do istraživanja. Značajno istraživanje se ne može sprovesti na neznačajnom problemu. Zato je u naučnom istraživanju izuzetno važno znati prepoznati problem, tako da iz većeg broja problema istraživač može izabrati onaj koji je relevantan za određeni istraživački proces.

Reference

1. Богдановић М., Методолошке студије, ИПС, Београд, 1993.
2. Брачар С. К., Преиспитивање правне методологије, Наговештај државно-правног интегрализма, Научна књига, Београд 1994.
3. Ватарело А.Ж., Проблем у друштвеним истраживањима, Критика традиционалне методологије, А. Ж. Батарело, Загреб, 1990.
4. Вујевић, М,. Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб 1988,
5. Гаћиновић Радослав, “Како написати научно-истраживачки рад, из области политикологије”, Политичка ревија 2/2009, ИПС, Београд, 2009.
6. Гуд В., Пол Х., Методи социјалног истраживања, Вук Караџић, Бе­оград, 1966.
7. Carter G.V, States D. E., Методе истраживања у педагогији, психо­логии и социологији, Отокар Кершовани, Ријека, 1967.
8. Зајечаревић Г, Основи методологије науке, Научна књига, Београд, 1977.
9. Илић М., Научно истраживање. Општа методологија, Филолошки факултет, Београд, 1994.
10. Кун Т., Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974,
11. Милосављевић С., Истраживање политичких појава, Институт за политичке студије, Београд 1980.
12. Марковић М., Логика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.
13. Маслов Х. А., Мотивација и личност, Нолит, Београд, 1982.
14. Милосављевић С., Радосављевић И., Основи методологије политич­ких наука, измењено и допуњено издање, Службени гласник, Београд, 2006.
15. Мозер. Ц. А., Методи анкетирањау истраживању друштвених појава, Култура, Београд 1962.
16. Милић В., Социолошки метод, Нолит, Београд, 1965.
17. Марковић М., Дијалектичка теорија значења, БИГЗ Генеке штам­па, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
18. Macneill P., Research methods, Routledge, London, 1991.
19. Михаиловић, Д., Методологија научних истраживања, Факултет организационих наука, Београд, 1999.
20. Нортроп Ф. С. Ц., Логика природних и друштвених наука, Обод, Цетиње, 1968.
21. Печујлић М., Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд, 1989.
22. Пејчић, Б., Методологија емпиријског научног истраживања, Хрестоматија, Дефектолошки факултет, Београд, 1995.
23. Печујлић М., Милић В., Методологија друштвених наука, ДБ Гра­фика, Београд, 1995.
24. Пешић, М., Увод у социологију, РО Институт за политичке и међународне студије, Београд, 1985.
25. Пешић, М., Социолошке теорије, Институт за политичке студије, Београд, 1994.
26. Ристић, Ж., О истраживању, методу и знању, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1995.
27. Стојак Р., Метода анализе садржаја, Институт за проучавање националних односа, ДП Графичар, Тузла, 1990.
28. Сакан, М., Хипотезеу науци, изд., Прометеј, Нови Сад, 2005.
29. Шамић, М., Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1988.
30. Шешић, Б., Основи методологије друштвених наука, изд., Научна књига, Београд, 1977.