ИСТОЧНО-АЗИЈСКИ РЕГИОНАЛИЗАМ: ИДЕАЦИОНИ КОНТЕКСТ

Др Ђорђе Стојановић

Сажетак

Овај рад полази од тога да регионализам представља једну од најатрактивнијих тема актуелне политичке мисли, док Источно-азијски регион дефинише као најинтересантније подручје глобалне економске и политичке стварности. За разлику од старих теорија регионализма, један од најважнијих аспеката нових теорија регионализма представља надметање различитих идеја о бенефицијама проистеклим на формулисању заједничких регионалних циљева, норми и вред­ности. У складу са тим, развој источно-азијског реги­онализма карактеришу двa различита сета идеја и на њима заснованих институција: (1) „АСЕАН и АПТ визије“ која је предоминантно фундирана на начелима ограниченог регионализма; и (2) „АПЕЦ и ЕАС визије“ која је предоминантно фундирана на идеји отвореног регионализма. Због велике културне, економске, политичке и демографске регионалне разноликости, дуге историје конфликтности на интра-регионалном и међународном плану и слабог источно-азијског идентитета, садашња регионална ситуација је обележена преваленцијом АСЕАН и АПТ идеационе алтернативе.

Референце

1. Acharya, A. „Ideas, Identity, and Institution-Building: From the „ASEAN Way“ to the „Asia-Pacific Way.“ The Pacific Review, 10(3), 1997, стр. 319-346.
2. Barnett, M. и Finnemore, M. Rules for the World. Cornell University Press, Ithaca, 2004.
3. Camilleri, J. Regionalism in the New Asia-Pacific Order. Edward Elgar, Cheltenham, 2003.
4. Dent, C. M. East Asian Regionalism. Routledge, London, 2008.
5. Grieco, J. „Systemic Sources of Variation in Regional Institutionaliza­tion in Western Europe, East Asia, and the Americas.“ у Mansfield, E. и Milner, H. The Political Economy of Regionalism. Columbia University Press, New York, 1997, стр. 164-187.
6. Farrell, M., Hettne B. и Langenhove, L. (ур.) Global Politics of Regiona­lism: Theory andPractic. Pluto Press, London, 2005.
7. Katzenstein, P. и Shiraishi, T (ур.): Network Power: Japan and Asia. Cornell University Press, Ithaca, 1997.
8. Katzenstein, P. „Regionalism and Asia.“ New Political Economy, 5(3), стр. 353-368.
9. Katzenstein, P. A World of Regions: Asia and Europe in the American Im­perium. Cornell University Press, Ithaca, 2005.
10. Kim, S. „Regionalization and Regionalism in East Asia.“ Journal of East Asian Studies 4(1), 2004, стр. 39-67.
11. Keohane, R. After Hegemony: Cooperation and Discord in the World Po­litical Economy. Princeton University Press, Princeton, 1984.
12. Mansfield, E. D. и Milner, H. V. „The New Wave of Regionalism.“ Inter­national Organization, 53(3), 1999, стр. 589-627
13. Miyagi, T „Post-War Japan and Asianism.“, Asia-Pacific Review, 13(2), 2006, стр. 1-15.
14. Maswood, S. J. Japan and East Asian Regionalism. Routledge, London, 2001.
15. Pempel, T. J. Remapping East Asia: The Construction of a Region. Cor­nell University Press. Ithaca, 2005.
16. Petri, P. „The East Asian Trading Bloc: An Analytical History.“ у Frankel, J. A. и Kahler, M. (ур.) Regionalism and Rivalry: Japan and the United States in Pacific Asia. University of Chicago Press, Chicago, 1993, стр. 21-48.
17. Söderbaum, F. и Timothy M. Shaw (ур.) Theories of New Regionalism. Palgrave, New York, 2003.
18. Taylor, P. International Organization in the Modern World: The Regional and the Global Process. Pinter, London, 1993.
19. Wedgwood, R. „Regional and Subregional Organizations in Internatio­nal Conflict Management.“ у Crocker, C. A., Hampson, F. O. и Aall, P. (ур.): Managing Global Chaos: Sources of and Responses to Internatio­nal Conflict. 1996, стр. 275-287.
20. Wunderlich, J, Regionalism, Globalisation and International Order: Europe and Southeast Asia. Ashgate, Aldershot, 2007.