HEGELOV DOPRINOS POLITIČKOJ TEORIJI U DELU “ESTETIKA”

Dragan Simeunović

Sažetak

U ovom članku se razmatra Hegelov doprinos političkoj teoriji u okvirima njegovog obimnog i veoma značajnog dela “Estetika”. Iako Hegel nije u tom delu decidno definisao politiku kao iluziju umetnosti, ipak se može na osnovu njegovih razmišljanja o umetnosti i politici u tom delu kao i drugim knjigama ovog filozofskog gorostasa, te na osnovu analize dela drugih filozofa koja su nastala u tom periodu, pa čak i pre njega, da je moguće govoriti o politici kao umetnosti iluzije i da Hegel ne samo da ima taj pristup politici kao fenomenu, nego i da na sličan, teorijski diskretan način razmatra i druge političke fenomene. Iako politika kao umetnost iluzije ne predstavlja deo estetike ona zaluđuje naučni interes. Članak je napravljen kao doprinos prevazilaženju napetosti između estetike i politike koja traje vekovima a koja se počela prevazilaziti polovinom 18. veka.

Reference

1. Bermbach Udo, Der Wahn des Gesamtkunstwerkes. Richard Wagners politisch ästhetische Utopie, Frankfurt am Main, 1994
2. Bermbach Udo, “Ästhetik statt Politik?”, in. Wolfgang Merkel und Andreas Busch (Hrsg.), Demokratie in Ost und West, Frankfurt am Main, 1999
3. Beyme, Klaus von, Suvremene političke teorije, Stvarnost, Zagreb, 1977
4. Beyme, Klaus von, Theorie der Politik im 20. Jahrhundert, Frankfurt am Main, 1992
5. Edelmann, Muray, From Art to Politics. How Artistic Creations shape Political Conceptions, Chicago, London, 1995
6. Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Estetika, 1, 2, 3, deo, BIGZ, Beograd, 1975
7. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Vorlesungen über die Aesthetik, 1955
8. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Phänomenologie des Geistes, Auflage. Ham­burg 1952
9. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Jenenser Realphilosophie, Leipzig 1931-32
10. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Sämtliche Werke (Glockner)
11. Plato, Protagoras, Berlin, 1964
12. Zumdick Wolfgang, Über das Denken bei Joseph Beuys and Rudolf Steiner, Basel, 1995