GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST I PRIGOVOR SAVESTI: KONCEPTUALNI RAZVOJ I POJMOVNO RAZGRANIČENJE

Aleksandra Mirović Janković

Sažetak

Rad se bavi genezom modernog koncepta građanske ne­poslušnosti, putem kritičke analize i ispitivanja njegovih istorijskih oblika, pre svega onih vezanih za antičku i rano-hrišćansku tradiciju. Dajući sažet pregled istorijskog razvoja ove ideje, autorka nastoji ukazati na put koji je trebalo preći u teoriji i praksi, da bi se stiglo do savremenog pojmovnog određenja koje, polazeći od dosta rigidnih uslova, podrazumeva jedno usko značenje građanske neposlušnosti kao sasvim specifičnog oblika iskazivanja neposlu­šnosti prema odlukama uspostavljene političke vla­sti, koji može biti utemeljen isključivo na načelu pravde, a ne i na principima savesti, tj. moralnim i drugim privatnim uverenjima, koji su u tradicionalnom konceptu važili kao takođe legitimni osnov građanske neposlušnosti. Imajući to u vidu, posebna pažnja je posvećena komparativnoj analizi onih koncepcija u savremenoj pravnoj i političkoj teoriji, koje akcenat stavljaju upravo na distinkciju između građanske neposlušnosti i prigovara savesti, kao dva u biti različita oblika neposlušnosti. U okviru, pak, analize prigovora savesti, ukazuje se i na istorijski razvoj jednog njegovog posebnog vida. Reč je o odbijanju vojne obaveze pod oružjem iz razloga savesti, koje će, međutim, prestati da figurira kao svojevrsni oblik neposlušnosti, s obzirom na njegovo današnje legalizovanje putem pravnog pozitiviranja, odnosno sticanje statusa osnovnog prava čoveka. No, oslanjajući se na koncepciju A. Molnara, ukazuje se da je ipak moguće odbijanje oružane vojne obaveze sprovesti kao čin građanske neposlušnosti, ukoliko bi ono imalo drukčiji konstitutivni osnov, kao što je pozivanje na strah, odnosno pravo na život, a ne na slobodu savesti.

Reference

1. Arendt, Hannah, „Civil disobedience”, у: Hannah Arendt, Crises of the Republic, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1972.
2. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, Autumn 2002.
3. Caplan, Bryan, „Nonviolent resistance: Theory and history“, Humane Studies Review, 9, бр. 1, лето 1994; интернет: http://www.HSR.disobedience.htm.
4. Чавошки, Коста, Право као умеће слободе, Драганић, Београд, 1994.
5. Есхил, Софокле, Еурипид, Трагедије, Просвета, Београд, 1968.
6. „Грађанска непослушност”, одредница у: Бошко Мијатовић, Илија Вујачић, Танасије Маринковић, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Центар за либерално-демократске студије, Бео­град, 2008.
7. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност – тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
8. „Хришћанство”, одредница у: Милан Мишић (гл. ур.), Енциклопедија Британика, књига 10, Политика, Народна књига, Београд, 2005.
9. „Исус”, одредница у: Милан Мишић (гл. ур.), Енциклопедија Брита­ника, књига 3, Политика, Народна књига, Београд, 2005.
10. Jelovac, Dejan, „Kako je moguća građanska neposlušnost u savremenom demokratskom poretku?”; Интернет: www.radiostudent.si/projekti/demokracija/teksti/28nepokorscinash.html.
11. Коплстон, Фредерик, Филозофија у Русији, БИГЗ, Београд, 1992.
12. Ксенофонт, Успомене о Сократу, са Уводом Млоша Ђурића: „Ксе­нофонт и главни извори за познавање историјски реалног Сократа”, БИГЗ, Београд, 1980.
13. Милановић, Владимир, „Христијанизирани анархизам у Толстојевом осећању правде”, у: Милош Кнежевић (ур.), О правди и правичности, ДКСГ, Београд, 1995.
14. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
15. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 1: Право на отпор тиранији, Самиздат Б92, Београд, 2001.
16. Neumann, Franz, „O granicama opravdane neposlušnosti”, у: Franz Ne­umann, Demokratska i autoritarna država: Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Naprijed, Zagreb, 1974.
17. Павловић, Душан, „Филозофски основи права” (Приказ књиге: Ко­ста Чавошки, Увод у право I: Основни појмови и државни облици), Српска политичка мисао, бр. 1/1995, Институт за политичке студије, Београд, 1995.
18. Платон, Одбрана Сократова и Критон, у: Платон, Дијалози, Култура, Београд, 1970.
19. Power, Paul, „On civil disobedience in recent american democratic tho­ught”, The American Political Science Review, 64, br. 1, 1973.
20. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгори­ца, 1998.
21. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
22. Симић, Драган Р., Поредак света, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1999.
23. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
24. Становчић, Војислав, „О основама и карактеру политичке облигације грађана”, Анали Правног факултета, бр. 1-4/01, Београд, 2001.
25. Становчић, Војислав, „Проблеми легитимности политичке власти”, Глас, CCCLXVI, књига 26, САНУ, Одељење друштвених наука, Београд, 1992.
26. Становчић, Војислав, Власт и слобода, Удружење за политичке нау­ке, Чигоја штампа, Београд, 2003.