ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА И РАДНА СНАГА

Нада Г. Новаковић

Сажетак

У раду се разматра однос између глобализације, десуверенизације и промена на тржишту радне снаге. У првом делу указано је на противречности глобализације и њене последице. Истакнуте су, у кратким цртама, промене у радном законодавству и стварном положају радне снаге у земљама капиталистичког центра и периферије. Други део се односи на слабљење моћи националне државе и социјално раслојавање радничке класе и средњих слојева. Ту су анализе о улози синдиката, радног законодавства и над/националних институција у стварању „флексибилног“ тржишта рада. Наглашено је да владајуће класе и елите у транзицији (тј. Србији) делују у интересу глобализованог крупног и страног капитала. Најважније одлуке су против интереса радничке класе (модел транзиције и приватизације нпр.), која није нашла адекватан модел да заштити своје класне интересе. У трећем делу, социолошки се анализирају односи капиталистичке и радничке класе у данашњој Србији. Наводе се основни подаци о природи и структури „компрадорске буржоазије“ и десуверенизацији националне државе у обла­сти радног и социјалног законодавства. Закључује се да је национална држава у великој мери укључена у глобализацију. Моћне државе капиталистичког центра намећу јој интере­се, продубљују сиромаштво, неједнакости, сукобе и уништавају ресурсе.

Референце

1. Бујишић, Бранислава, „Глобализација и редефинисање односа политика и економија“, зборник Глобализација и транзиција, уредник Веселин Вукотић, стр. 220-232, Институт друштвених наука Центар за економска истраживања, Београд, 2001.
2. Цвејић Бојан: „Радници све мање верују синдикатима“, Данас, 10. август 2011. http://www.danas.rs/dodaci/forum/radnici_ sve_manje_veruju_smdikatima.723.html?news_id=222599 (последњи пут приступљено 15. септембар 2011).
3. Цвејић Слободан, „Извори и исходи сиромаштва и социјалног искључивања у Србији“. Домети транзиције – Од социјализма ка капитализму, уредник Срећко Михаиловић, стр. 185-196, Fridrih Ebert Stiftung, Београд, 2011.
4. Деспотовић, Љубиша, Живојин Ђурић: „Разградња националне државе: национална држава у процесима денационализације, десуверенизације и детериторијализације“,       Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, год. 19, вол. 36, бр. 2/2012, стр. 41-57.
5. Дрибуш Хајнрих, Петер Бирк: Синдикати у Савезној Републици Немачкој: Организација, оквирни услови, изазови, Fridrih Ebert Stiftung, Београд, 2012.
6. Јовановић Ђокица: Прилагођавање: Србија и модерна: од стрепње до сумње, СВЕН, Ниш, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, 2012.
7. Колин Марија: „Обрасци живота у сиромаштву и нове парадигме Европске уније“. Социологија, Београд, бр. 2/2008, стр. 196-206.
8. Комазец Слободан: Неолиберализам, приватизација и финансијски капитал, Јантар група, Београд, 2004.
9. Милановић Бранко: Богаташи и сиромаси: Кратка и необична историја глобалне неједнакости, Службени гласник, Београд, 2012.
10. Нацрт закона о штрајку, http://www.minrzs.gov.rs/latinica/javna-rasprava-zakon-o-strajku.php (последњи пут приступљено 30. август 2013).
11. „Нико неће остати без пензије“, Б 92, 15. јун http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=15&nav_ category=12&nav_id=723319 (poslednji put pristupljeno 10. av­gusta 2013).
12. Новаковић Нада, „Политичке елите, синдикати и радници Србије на крају транзиције“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, год. (24) 11, вол. 34, бр. 4/2012, стр. 27-39.
13. Ружица Мирослав, „Прекаријат – Класа у настанку?“, Политикон, Нови Сад, Но.5 /2013, стр. .24-38.
14. Standing, Guy: The Precariat. The New Dangerous Class, Blooms­bury Academic, London, 2011.
15. “Суд у Стразбуру: Србија да исплати раднике” Вести онлине, 7. јун 2013, http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbrja/318999/Sud-u-Strazburu-Srbija-da-isplati-radnike (последњи пут приступљено 5. септембра 2013).
16. Валерштајн Имануел: После либерализма, Службени гласник, Београд, 2005.
17. Видојевић Зоран: Демократија на заласку: Ауторитарно-тоталитарна претња, Сужбени гласник и Институт друштвених, Београд, 2010.
18. Вулетић Владимир, „Глобализација – pro et contra”, у: Глобализација – мит или стварност (социолошка хрестоматија), приредио Владимир Вулетић, стр. 5-26, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.