ФИКСИРАЊЕ ТОТАЛИТАРНОГ ЦИЉА И МОЋ МЕЂУНАРОДНОГ ТЕРОРИЗМА

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Савремени тероризам као један од видова насиља постао је најзначајнији изазов како за државу и њене органе заштите, тако и за међународну заједницу. Терористичке активности су у XX веку биле енигма и велики проблем за међународни систем безбедности, али ће бити још већи у XXI веку, па је сваки помак у истраживању метода и садржаја тероризма значајан напредак ка стварању претпоставки за успешно супротстављање том виду насиља. Значи, неопходна је интензивна припрема држава кроз комплементарност теорије и праксе у препознавању и супротстављању све опаснијем насиљу. Проучавањем ове врсте насиља долази се до спознаје да је проблем тероризма био заиста проблем XX века, да су се из различитих разлога потхрањивали индивидуализација човека и његова отуђеност, национални сукоби, тензије, злоупотребе власти и не функционисање правних држава. Теорија и пракса у одбрани морају пратити такав развој и увек бити макар за корак испред терористичких организација, а не као до сада. При томе је неопходно имати у виду тесну везу науке и законодавства Artem non odit nisi ignarust – само незналица мрзи науку.

Референце

1. Алечковић – Николић, М., „Геополитика “тоталног либерализма” и злоупотреба геодемократије“, Зборник радова Русија и Балкан – питања безбедности и сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
2. Beck Ulrich, Што је глобализација, Библиотека нови поредак, Визура, Загреб, 2003.
3. Василијевић, В., “Покушај одређивања тероризма као међу­на­ро­дног злочина”, Југословенска ревија за међународно право, вол. XX, 1972, бр. 1-3.
4. Гаћиновић, Р., Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
5. Гаћиновић, Р., Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
6. Гаћиновић, Р., Савремени тероризам, Графомарк, Бео­град, 1998.
7. Димитријевић, В., Тероризам, Радничка штампа, Београд, 1982.
8. Димитријевић, В., „Савремени облици тероризма“, Ар­хив за правне и друштвене науке, бр. 4, Београд, 1980.
9. Димитријевић, В., „Покрет несврстаности и међународни тероризам“, Савремени тероризам, НИП Пословна политика, Београд, 1986.
10. Јаковљевић, Д., Тероризам с гледишта кривичног права, Слу­­жбени лист, Београд,1997.
11. Јантол, Т., Социјализам и јавност, Цекде, Загреб, 1980.
12. Капетановић, Г., „Међународни тероризам и уједињене нације“, Ар­хив за правне и друштвене науке, вол. LXVI, 1980, бр. 1-2.
13. Маџорјан, А. Л., Тероризам: правда и вимисел, Москва,
14. Mohsen, A., „Cooperation Against Terrorism in the Middle East and Africa“, Countening Terrorism through International Cooperation, Milano, 2001.
15. Пашански, М., Савремени камиказе, Књижевне новине, Београд, 1987.
16. Петровић, Д., „Нови тероризам“, Правни живот, бр.9/2009.
17. Tems, V Of Reference of GMT, adopted dy the Committee of Mi­ni­sters at its 109 th Session on 8^th, November 2001.
18. Combs, Cindy C., Terrorism in the Twenty-First Century, Upper Sad­dle River, New Jersey: Prentice Hall, Inc 1997.
19. Higgins Andew & Cooper Chistopher, Wall Street Journal, 21. 11. 2001.
20. Hix, S., The political system of the European Union, The European Union Series, Palgrave, New York, 1999.