Izaberi jezik:
Tema broja

IZ DRUŠTVENE ISTORIJE I POLITIČKE I EKONOMSKE TEORIJE

EKONOMSKA NERAZVIJENOST KAO SUDBINA ILI KAO IZAZOV

Sažetak

Pitanje teorijskog pristupa i praktičnog rešavanja problema siromaštva se može postaviti i na drugi način – kako se teorijski, politički, moralno pristupa pitanju ekonomskih mogućnosti jedne zemlje u celini i regiona u njenom sastavu. Očigledno je  da ovo pitanje nije samo ekonomsko u užem smislu te reči. Naprotiv, objektivan, celovit pristup pitanjima ekonomskih mogućnosti potvrđuje  potrebu i doprinosi širem pristupu ekonomskim pitanjima. Tačnije rečeno, podstiče da se gradi širi ekonomsko teorijski i razvojni pristup. Taj pristup je istovremeno najjača argumentacija u suprotstavljanju uskom ekonomističkom pristupu, koji ekonomski, a time u velikoj meri  i ukupni život društva nastoji da ukalupi u tabele, procente, grafikone. Kada bi to bilo tačno i moguće,  društvom bi vladale knjigovođe. Ne sporeći, naravno, značaj statističkih ekonomskih i razvojnih pokazatelja, upravo kroz funkcionisanje i izuzetnu flesibilnost tržišta potvrđuje da je život mnogo bogatiji i raznovrsniji, i da se ta raznovrsnost i razvojnost i dinamika života i promene koje on nosi, samo u ograničenom obimu može svrstati u tabele i grafikone. To, još jednom, potvrđuje neophodnost redefinisanja osnovnih kategorija ekonomske i društvene teorije, u skladu sa promenama koje su se dogodile u proteklim decenijama i čiji smo savremenici i danas. Očigledno je da  se u savremenom dobu, usled promena u društvenoj strukturi, strukturi proizvodnje,  razvoju novih tehnologija, čiji je rezultat sve veća količina matrijalnih dobara  koja je dostupna sve većem krugu potrošača,  promena u načinu života i sistemu društvenih i ličnih vrednosti,  ne mogu istim parametrima da se mere ekonomski i razvojni pokazatelji, uključujući tu i integrativni pokazatelj, koji je definisan kao ekonomske mogućnosti Srbije.

Navedena konstatacija suočava nas sa neizbežnošću traganja za odgovorom na pitanje šta su to ekonomske mogućnosti, kako da se one na najobjektivniji,  najceloviti način definišu, kako da se  definišu komponente  koje čine ekonomsku razvijenost, a na osnovu toga i činioci koji utiču na stanje i perspektive ekonomskih mogućnosti.  Pre svega,  već na pojavnoj ravni je uočljivo koliko je teško i teorijski, ali i praktično,  rizično  pokušati da se definiše pojam ekonomskih mogućnosti.

Ključne reči:

Reference

    1. Криза и развој, Зборник са истоименог Саветовања, Институт друштвених наука, Београд, 2010.
    2. Пикети, Т., Капитал у XXI веку,  Академска књига, Нови Сад,  2013.
    3. Радевић, Д., Моралне последице економског раста, Зборник радова Морал и економија; Институт друштвених наука, Београд, 2010.
    4. Чомски, Н., Профит изнад људи – Неолиберализам и глобални поредак, Светови, Нови Сад, 1999.
    5. Fukujama, F., Social capital and civil society,  IMF, 1999.
    6. Кривокапић, Б., Међународна људска права, Мегатренд универзитет, Београд, 2010.
    7. Документација Канцеларије УН у Београду
    8. Маринковић, Д.; Маринковић, В., (ур.), Енциклопедија индустријских односа, Службени гласник, Београд, 2015.
    9. Зборник конвенција и препорука Међународне организације рада, Институт за политичке студије, Београд, 1996.
    10. Хасе, Р.; Шнајдер, Х.; Вајгелт, К., Лексикон социјалне тржишне привреде, Конрад Аденауер Стифтунг, Београд, 2006.
    11. Sen А., Developement as freedom, Anchor Books, A Division od Random House, Inc., New York, 1994.
PERIODIKA Politička revija 1/2018 УДК 330.34:316.344.23 153-167
ç