EFEKTI EROZIJE LJUDSKOG KAPITALA NA KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE

Sonja Vujović

Sažetak

Na početku novog milenijuma ljudski kapital, kumulativno determinisan kroz znanje, veštine, iskustva, inventivnost, kompetencije, kontakte i entuzijazam koji su ljudi spremni da investiraju u radni i stvaralački proces prepoznat je kao osnovni pokretač razvoja svake ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Savremene tendencije razvoja u zemljama tržišne privrede pokazale su da su obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa u samom vrhu prioriteta nacionalnih strategija i politika socijalnog, ekonomskog i tehnološkog napretka. Cilj rada je da ukaže da se na globalnom nivou konkurentnost može kreirati i očuvati jedino stvaranjem novog i primenom postojećeg znanja koje postaje primarni resurs svakog modernog društva i razvijene privrede. Isto tako, namera je da se, nakon analitičko deskriptivnog prikaza razloga privrednog, socijalnog i demografskog sunovrata i komparativne analize atraktivnosti i sposobnosti zemlje da privuče i zadrži talente predlože mere za sprečavanje kvantitativne i kvalitativne erozije ljudskog kapitala koja je tokom poslednje dve decenije aktuelna na prostoru Republike Srbije. Autor naglašava potrebu da se u što kraćem periodu, energičnom i zajedničkom akcijom države, njenih institucija, privrednih subjekata i medija izgrade mostovi između privrede, nauke i društva kako bi se stvorio ambijent privlačan za intenzivniji „priliv” ljudskog kapitala najvišeg kvaliteta.

Reference

1. Вујовић Соња, Међународни маркетинг у функцији јачања конкурентности привреде и предузећа, Економски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2014.
2. Вујовић Соња, Вујовић Тања, „Одлив мозгова као претња унапређењу конкурентности српске привреде”, Међународни научни скуп УКСП-ИС 2015, Економски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, новембар, 2015, стр. 187-207;
3. Маџар Љубомир, Ковачевић Млађен, Политичке институције, политички актери и економске перформансе: случај Србије, Алфа универзитет, Београд, 2013.
4. Степић Миломир, „Век расрбљивања Балкана – геополитички узроци и последице”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2014, стр. 1-23.
5. Петак Здравко, Економска позадина распада социјалистичке Југославије, http://www.uciteljneznalica.org/
6. Републички завод за статистику: Анкета о радној снази, бр. 144, 31. мај 2017.,
7. Републички завод за статистику: Месечни статистички билтен, 2/2017, Београд,
8. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Статистички месечни билтен, VII/2014.
9. Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020, Истраживања за иновације, Службени гласник РС, бр. 25/2016.
10. World Economic Forum. (2013). The Global Competitiveness Report 2013-2014. Geneva,
11. World Economic Forum: The Global Competitiveness Report 2016-2017, Geneva,
12. http://popis2011.stat.rs/, Попис становништва, домаћинстава и станова 2011.,
13. http://www.putevi-srbije.rs/ Просторни план Републике Србије од 2010. до 2020.