DRUŠTVO NARODA ‒ ORGANIZACIJA PROISTEKLA IZ PRVOG SVETSKOG RATA I VODODELNICA NOVE ERE DIPLOMATIJE

Srđan Ž. Slović

Vesna S. Zarković

Sažetak

Osnivanje prve međunarodne organizacije (Društvo naroda) 1919. godine, označava raskid sa tradicionalnom diplomatijom. Ova diplomatija poznata je i pod nazivom „stara diplomatija“ i predstavljala je sistem međuodnosa između vlada suverenih država. Ovakav sistem je počivao na razmeni ambasadora ili ministara zaduženih da postupaju kao posrednici i prenosioci informacija. U svojstvu prenosioca informacija, ambasadori su delovali kao „ljudi prisutni na licu mesta“, informišući svoje vlade o unutrašnjoj situaciji zemlje u kojoj obavljaju svoju dužnost. U svojstvu posrednika, ambasadori predstavljaju svoju državu i štite interese svojih vlada kod države u kojoj su akreditovani u cilju ohrabrivanja prijateljskih odnosa između dveju zemalja. To su pozitivne strane stare diplomatije. Negativne se tiču njene konzervativnosti i tajnosti. Tokom XIX veka diplomatske institucije se modernizuju u vidu atašea za vojna, kulturna i ekonomska pitanja, koji se priključuju diplomatskom osoblju. Nedostatke stare diplomatije pokušala je da nadomesti prva svetska organizacija univerzalnog karaktera osnovana 28. aprila 1919. godine. Predstavljala je kompromis između sistema kolektivne bezbednosti i suvereniteta država. Veliku ulogu u osnivanju Društva naroda odigrao je Vudro Vilson, koji je njeno osnivanje zasnivao na kritici sistema ravnoteže snaga. U svojih čuvenih 14 tačaka istakao je načela nove diplomatije bazirane na liberalizmu uz realističke garancije. Društvo naroda je pokazalo i određene slabosti, jer su ga osnovali pobednici i sprečili pravom veta da se sankcije primene na njih. Rat je ostao kao krajnje sredstvo za pribavljanje pravde – ultima razio. Društvo naroda nije uspelo da reši sukob između sistema kolektivne bezbednosti i suvereniteta, što je bio jedan od glavnih razloga nepristupanja SAD-a Paktu. Bojale su se da čl. 16. Pakta ne podrije američki suverenitet i ustavnu moć Senata da objavi rat.

Reference

1. Aron, Raymond, Paix et guerre entre les nations, Paris: Calman-Lévy, 1962. Gleni, Miša, Balkan 1804-1999 (nacionalizam, rat i velike sile), II deo, Beograd: Samizdat B92, 2001.
2. Griffiths, Martin, Fifty key Thinkers in International Relations, London and New York: Routhledge, 1999.
3. Историја новог века, II, у редакцији Ј. В. Тарлеа, А. В. Јефимова и Ф. И. Нотовича, Београд, 1949.
4. Knock, Thomas, To End All Wars: Woodrow Wilson and the Quest for a New World Order, New York: Oxford University Press, 1992.
5. Naj, Džozef, Kako razumevati međunarodne odnose: uvod u teoriju i istoriju, prev. Dragan Simić, Beograd: Stubovi kulture, 2006.
6. Nicolson, Harold, The Evolution of Diplomacy, Oxford and New York: Oxford University Press, 1966.
7. Словић, Срђан, Аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Приштина/Лепосавић: Институт за српску културу, 2009.
8. Hunter Miller, David, The Drafting of the Covenant, 2, New York: G.P. Put­nam’s Sons, 1928.
9. Watson, Adam, Diplomacy: The Dialogue between States, New York: McGraw­Hill,
10. Woolf, Leonard, International Government, New York: Brentano’s 1916. Zimmerman, Alfred, The League of Nations and the Rule of Law 1918-1935, Lon­don: McMillan, 1936.