Izaberi jezik:
Tema broja

GLOBALIZACIJSKI ASPEKTI OBRAZOVANjA

DRUŠTVENA (NE)UTEMELЈENOST OBRAZOVNIH REFORMI: PRIMERI IDEOLOŠKE KONSTRUKCIJE BUDUĆNOSTI

Sažetak

U prilogu se obrazlažu ideološki uticaji na pokretanje i realizovanje obrazovnih reformi, zbog čega su takve reforme najčešće bile “kratkog daha”. Oslanjajući se na domaća i strana sociološka kritička preispitivanja dometa obrazovnih reformi (posebno ovih poslednjih, čiji smo sa-učesnici) kao jednog značajnog dela ukupnih društvenih reformi, u radu će se posebno kritički razmotriti razlozi za relativno česte i nedovoljno saznajno utemeljene reforme obrazovanja u savremenom srpskom društvu; uz neophodan kritički osvrt na bivše jugoslovensko nasleđe u reformisanju obrazovanja. Reč je o pokušaju jedne sociološke sistematizacije (ne)uspeha naših obrazovnih reformi u poslednjih 60 godina. Kako je reč o reformama koje imaju veliki značaj, kako za društvo tako i za ličnost u njemu, one se relativno brzo prihvataju, ali potom najčešće još brže napuštaju. Ta­kav odnos prema obrazovnim reformama se može razumeti kao karakterističan primer za sociološku kritiku ideoloških konstrukcija budućnosti. Osnovni problem koji te reforme svodi na strategije “kratkoe daha” sastoji se u saznajnoj (posebno, sociološkoj) neutemeljenosti “vizija” budućnosti konkretnog društva.

Ključne reči:

Reference

    1. Barlou, M. i H. Dž. Robertson (2003) “Homogenizacija školstva”, u: Mander i Goldsmit (prir.), Globalizacijaargumenti protiv, Beograd,
    2. Bek, Urlih (2001) Rizično društvo, Beograd, Filip Višnjić.
    3. Corbett, Anne (2005) Univеrsitеs and the Europe of Knowledge, Palgrave Macmillan.
    4. Dolenec, Danijela (2006) „Marketization in Higher Educa­tion Policy: An Analysis of Higher Education Funding Policy Reforms in Western Europe between 1980 and 2000“, Revija za socijalnu politiku, god. 13, br. 1.
    5. Draker, P. (1995) Postkapitalističko društvo, Beograd, Grmeč-Poslovni pregled.
    6. EU (2009) „Perceptions of те HE reforms“, Galup centar, http://europa.eu
    7. Gidens, E. (1998) Poslediœ modemosti, Beograd, Filip Vi­šnjić.
    8. Gidens, E. (2005) Odbegli svet, Beograd, Stubovi
    9. Habermas, J. (1986) Tehnika i znanost kao ideologija, Zagreb, Školska knjiga.
    10. Liessmann, K. P. (2008) Teorija neobrazovanosti – zablude društva znanja, Zagreb, Naklada Jesenski i Turk.
    11. Lobro, M. (1979) Obrazovanje pre svega, Beograd, BIGZ.
    12. Milošević, B. (1990) Tehničko stvaralaštvo radnika, Novi Sad, Narodna tehnika Srbije/Vojvodine.
    13. Milošević, B. (2007) Sociologija i savremeni svet, Novi Sad, Filozofski fakultet.
    14. Mils, (1964) Znanje i moć, Beograd, Vuk Karadžić.
    15. Mils, (1998) Elita vlasti, Beograd, Plato.
    16. OECD (2004) „Internaionalisation and Trade in Higher Education opportunities and challenges“, http://browse.oecdbookshop.org/oecd/pdfs/browseit/960406TE.PDF
    17. Pečujlić, M. (1969) Budućnost koja je počela, Beograd, In­stitut za političke studije FPN
    18. Pešic J. (2003) „Kritičko mišljenje izmđu pomodarstva i promišljanja: ka teorijskom utemeljenju koncepta“, Psi­hologija , vol. 36 (4).
    19. Potkonjak, N. M. (1980) Sistem obrazovanja i vaspitanja u Jugoslaviji, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
    20. Senet, R. (2007) Kultura novog kapitalizma, Beograd, Arhipelag.
    21. Spier, L. (1956) „Inventions and Human Society“, u: Man, Culture and Society, New York/Oxford, University Press.
    22. Tadić, Lj. (1988) „Pojam i oblici racionalnosti i racionalnog delanja“, u: Racionalnost i savremeni svet, Beograd, Fi­lozofsko društvo Srbije.
    23. Thompson, P. & D. McHugh, (1990) Work Organisations (A Critical Introduction), London, Macmillan.
    24. Volerstin, I. (2000) “Utopistika ili istorijski izbor veka”, Republika, Beograd.
    25. Vukasović, A. (1979) Radni i tehnički odgoj, Zagreb, Škol­ska knjiga.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2011 УДК 37.014.3 151-174
ç