ДЕМОКРАТИЈА И СЛОБОДА – феноменолошки описи српске политичке збиље

Гордана Живковић

Сажетак

Средишњи проблем разматрања у овом тексту оличен је у одвећ старом, а данас итекако актуелном и чак пресудном, питању о односу демократије и слободе. Има ли демократије без слободе? Има ли слободе без демократије? Какво је досадашње цивилизацијско искуство у овом домену? Фокусирајући пажњу на либералну демократију и њене могућности у озбиљењу човекове слобо­де данас, аутор на темељу увида у саму феноменологију српске политичке збиље констатује да наглашени позиви на демократске вредности на парадоксалан начин воде управо „мањку“ човекове личне слободе. Тачније, његова слобода остаје у домену „дефинисања жељених избора“, док се у збиљи такви избори све више сужавају. Из тог хоризонта показује се врло проблематичном добро знана теза Френсиса Фукујаме о наступајућем „крају повести“, који сматра да је либерална демократија својом „победом у хладном рату“ стекла апсолутну превагу у условима савременог света као онај дефинитивно пронађен облик политичког организовања и на­чина живота пригодан за све државе чијим се досезањем означује крај саме историје. Наиме, многобројне чињенице сведоче сасвим супротно: оваква идеологизирана и инструментализована „објава краја“ у потпуности превиђа да се главни идеолошки рат збива данас управо између либерализма и демократије. Тезу да жестоки рат против демократије прикривено или изричито воде упра­во људи који се јавно декларишу као либерали, аутор „проверава“ на неколико упоредних нивоа аргументације. Посебну пажњу при томе посвећује улози, значењу и деловању тзв алтернативних невладиних организација, постављајући питање: какав је заправо њихов утицај на стварање „друштвеног окружења “ које погодује ослобађању и развоју демократског процеса у нас? Констатујући да управо људска права на којима се наглашено инсистира постају моћно политичко и идеолошко оруђе у политици, аутор закључује да је истински циљ и права сврха сваког демократског поретка стабилна држава, самосвестан народ, слободан појединац, правед­на и морална друштвена заједница.

Референце

1. Дворкин, Роналд, Суштина индивидуалних права, Службени лист СРЈ, Београд, 2001.
2. Бабић, Јован, „Држава и морал”, зборник Људска права, Институт за европске студије, Београд, 1996.
3. Живковић, Гордана, Црква и криза политичке заједнице, Центар за хришћанске студије, Београд, 2006.
4. Јасперс, Карл, Духовна ситуација времена, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
5. Јовановић, Бојан, „Култ слободе или крај слободе, Феномен дефридомизације”, Независни дневник Вијести, 2007.
   
6. Људска права талац друштвене регресије, Годишњи извештај: Србија 2006, Хелсиншки одбор за људска права у Србији
7. Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
8. Самарџић, Слободан, Европска унија као модел наднационалне заједнице, ИЕС и Фондација Friedrich Ebert, Београд, 1998.
9. Самоизолација: реалност и циљ, Извештај Хелсиншког одбора за људска права Србије (2007), http://www.helsinki.org.rs doc Report 2007.
10. Фукујама, Френсис, Крај историје и последњи човек, II издање, ЦИД, Под­горица, 2002.