Tema broja

STANJA I TOKOVI NACIONALNE POLITIKE

DEJTON, KRAJ ILI POVRATAK POLITIČKE RAVNOTEŽE

Sažetak

Pandemija koronavirusa koja je početkom 2020. godine uzdrmala svijet, Bosnu i Hercegovinu zatekla je u jeku oštre političke, ali i naučne debate o nužnosti revizije Dejtonskog mirovnog sporazuma s jedne i njegove odbrane i afirmacije, s druge strane. Uoči obilježavanja dvadesetpetogodišnjice potpisivanja međunarodnog ugovora koji je zaustavio građanski rat u centralnoj republici bivše Jugoslavije, zapadne diplomate, regionalni politički lideri i stručni krugovi aktuelizovali su pitanje vitalnosti Dejtonskog sporazuma, njegove funkcionalnosti i perspektivu države koja se nalazi posljednja u redu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, opterećena starim nacionalnim antagonizmima i suprotstavljenim političkim voljama tri konstitutivna naroda BiH. Autor ovog teksta ukazuje na paradigme o uzrocima bosanskohercegovačke političke i društvene krize, konflikte u razmatranjima načina njenog razrješavanja i dominatna obilježja političke kulture u podijeljenom društvu BiH kao nezaobilaznog faktora u razumijevanju političkih procesa.
Stajalište je da Dejtonski sporazum nije uzrok nacionalnih, političkih, etničkih i kulturnih problema u BiH, već suprotno – da je on posljedica dugog istorijskog iskustva, suprotstavljenih kultura i politika sjećanja, nacionalnih karaktera i, prije svega, političke volje tri konstututivna naroda. Zaštita kolektivnih prava i sloboda u BiH nisu i ne mogu se predstavljati kao ugrožavanja pojedinačnih i manjinskih, ali ni kao „etničke podjele“ i „nacionalističke težnje“. Ustavno pozicioniranje konstitutivnih naroda u BiH (ono što je nekada smatrano „nacionalnim ključem“) nije prelazno rješenje do stanja u kojem bi važio „jedan čovjek – jedan glas“, već jedini temelj na kojem se može očuvati mir i graditi zajednički život.

Ključne reči:

Reference

    • Аврамовић Зоран, Родољупци и родомрсци (савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса), Службени гласник, Београд, 2013.
    • Антић Чедомир, Кецмановић Ненад, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2016.
    • Благојевић Милан, Записи о (не)праву,Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2018.
    • Вуковић Ђорђе, Предстража славе и плача. Српско питање у БиХ прије и послије  Југославије, Институт за политичке студије, Београд, Факултет политичких наука, Бања Лука, 2018.
    • Екмечић Милорад, „Историјске и стратешке основе Републике Српске“, у Анализе III,  бр. 5-6, Нова српска политичка мисао, Београд, 2005. стр. 19-35.
    • Кецмановић Ненад, Хроника немогуће државе, Catena mundi, Београд, 2017.
    • Мајер Стивен, „Да ли је Босни потребан нови Дејтон?“, Сачувати мир у Босни: мит, изазови, шансе /Стивен Мајер… ( и др), превод и предговор Тијана Кецмановић, Чигоја штампа, Београд, 2011., стр. 28-39.
    • Николић Коста, Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку, Београд, Службени гласник, 2017.
    • Bugarel Ksavije, Bosna. Anatomija rata, Fabrika knjige, Beograd, 2004.
    • Krastev Ivan, S verom u nepoverenje: može li demokratija da opstane kada ne verujemo svojim liderima, Clio, Beograd, 2013.
    • Krastev Ivan, Ometena demokratija: Globalna politika protesta, Službeni glasnik, Beograd, 2017.
    • Lasić Mile, Aporije multikulturalizma u svijetu i kod nas, Synopsis, Sarajevo, 2014.
    • Lovrenović Ivan, Jergović Miljenko, Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata, Novi liber, Zagreb, 2010.
    • Vuković Đorđe, Kontekst političke kulture, drugo dopunjeno izdanje, Fakultet političkih nauka, Banja Luka, 2020.
    • Vuković Đorđe, Društvo u sumraku, Fondacija Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2019.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2020 3/2020 UDK 32+342(497.6)”20” 7-29
ç