БЛИЖА ИНТЕГРАЦИЈА ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ НА ОСНОВУ НОВЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ ПРОШИРЕЊА ЕУ

Јелена Ћеранић Перишић

Сажетак

Рад анализира могућност ближе интеграције која је земљама Западног Балкана стављена у изглед новом методологијом проширења ЕУ. Предвиђено је да уколико земља напредује у приоритетним реформама, то ће довести до ближе интеграције земље са Европском унијом, раду на убрзаној интеграцији и постепеном укључењу у појединачне политике ЕУ, тржиште ЕУ и програме ЕУ, уз обезбеђење једнаких услова. Полазна теза у раду је да, иако нова методологија садржи одређене новине, већина инструмената на којима почива није нова, већ су постојећи инструменти права ЕУ, али у „новом руху”. Упоредноправном анализом концепта диференциране интеграције, институционализованог Оснивачким уговорима у виду одредби о ближој сарадњи, и инструмента ближе интеграције предвиђеног новом методологијом проширења ЕУ, долази се до закључка да је ближа интеграција само један од модалитета диференциране интеграције, феномена који постоји у ЕУ од њеног оснивања. Кључна разлика је у томе што се могућност ближе интеграције предвиђа и без пуноправног чланства у ЕУ. С обзиром на штурост текста нове методологије, могућност успостављања ближе интеграције земаља Западног Балкана са ЕУ отвара низ практичних и теоријских питања. У контексту политичких, правних и економских изазова са којима се ЕУ тренутно суочава, рад настоји да осветли неке аспкете ближе интеграције о којима се уопште не говори у јавности. Посебна пажња посвећена је изводљивости ближе интеграције у пракси, као и природи, циљевима, дометима и перспективи овог инструмента.

Референце

• Chaltiel, Florence. 1995. “Pour une clarification du débat sur l’Europe à plusieurs vitesses.” Revue du Marché Commun et de l’Union européenne 384: 5–10.
• Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of Regions. “Enhancing the accession process – A credible EU perspective for the Western Balkans”. Brussels, 5.2.2020. COM (2020) 57 final. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/enlargement-methodology_en.pdf.
• Consolidated version on the Treaty on European Union [TEU], OJ C 326, 26.10.2012, p. 1–412.
• Ćeranić, Jelena 2011. Oblici povezivanja država članica u Evropskoj uniji. Beograd: Službeni glasnik.
• Ćeranić, Jelena, 2018. „Diferencirana integracija – instrument za prevazilaženje različitosti između država članica EU – sa posebnim osvrtom na njene implikacije na univerzalno i osobeno u pravu EU.” U Univerzalno i osobeno u pravu, ur. Vujović, Ognjen, 63–78. Kosovska Mitrovica: Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
• Ćeranić Perišić, Jelena. 2018. „Pravni okvir saradnje između Švajcarske i Evropske unije.” U Uvod u pravo Švajcarske, ur. Nikolić, Oliver, 197–209. Beograd: Institut za uporedno pravo.
• Dabrowski, Marek. 2020. “Can the EU overcome its enlargement impasse?”. https://www.bruegel.org/2020/02/can-the-european-union-overcome-its-enlargement-impasse/.
• Ehlermann, Claus-Dieter. 1997. “Différenciation, flexibilité, coopéation renforcé: les nouvelles dispositions du traité d’Amsterdam.” Revue du Marché Unique Européen 3: 53–88;
• Kellerhals, Andreas, “Switzerland’s relationship with the EU: intregration at its own speed?” In Multi-speed Europe, eds. Kellerhals, Andreas and Baumgartner, Tobias, 147–164. Zurich: Europa Institut.
• Lamers, Karl, Schäuble, Wolfgang. 1996. “Reflexions sur la politique europénne.” Europe documents 1895.
• Le Figaro. 1994. “Interview de M. Edouard Balladur, Premier ministre, sur la politique étrangère, la politique africaine et l’élargissement de l’ Union européenne.” 30 août 1994.
• Major, John. 1994. “Discours prononcé devant l’Université de Leyden le 7 septembre 1994.” Agence Europe 6312: 1–2.
• Nomden, Koen. 1998. “Flexibility: a key element in future European integration?” In Coping with flexibility and legitimacy after Amsterdam, eds. Boer, Monica Den, Guggenbühl, Alain and Vanhoonacker, Sophie, 31–44. Maastricht: IEAP.
• Quermonne, Jean-Louis. 1996. “L’Europe à géometrie variable”, Revue politique et parlamentaire 981: 11–18.
•  Racine, Bruno, Buffotot Patrice, Canivet, Guy and Pissany-Ferry, Jean, 2004. Perspectives des coopérations renforées dans l’Union européenne. Paris: La Documentation française.
• Rakić, Branko. 2009. Za Evropu je potrebno vreme. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Stubb, Alexandar, 1996. “A categorization of differentiated integration.” Journal of Common Market Studies 2: 283–296.
• Stubb, Alexandar, 2002. Negotiating Flexibility in European Union: Amsterdam, Nice and Beyond. Paris: Palgrave Macmillan.
• Tindemans, Leo, 1976. “Report by Leo Tindemans, Prime Minister of Belgium to the European Council”, Bulletin of the European Communities, Supplement I.
• Vukadinović, Radovan. 2014. „Diferencirana integracija kao spasonosni metod integracije ili dezintegracije EU.” Pravna riječ 39: 541–560.
• Zagreb Declaration, 6 May 2020. https://www.consilium.europa.eu/media/43789/zagreb-declaration-bs-06052020.pdf.