ANALIZA DEMOKRATIČNOSTI PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI TURSKOJ 2015. GODINE SA OSVRTOM NA ISTORIJSKU GENEZU IZBORNOG PROCESA

Vladimir Ajzenhamer

Nataša M. Jovanović Ajzenhamer

Sažetak

Partija pravde i razvoja (AKP) dominira turskom političkom scenom već više od jedne decenije. Dekada njene vladavine rasplamsala je brojne kontravepze u vezi sa stanjem demokratije u zemlji koja se na Zapadu, po pravilu, smatra najdemokratičnijom muslimanskom državom. Optužbe na račun autoritarnosti aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dovođenje partijskog vrha u vezu sa korupcijom, kao i rastući trend ograničavanja slobode medija, bacile su u zasenak neosporan doprinos vladajuće partije procesu demokratizacije turskog društva. Reč je o stavljanju omnipotentne turske armije pod kontrolu civilnih vlasti, čime je otklonjena najveća barijera ubrajanju ove države u kategoriju demokratskih sistema. Ipak, sve učestalije zamerke na aktuelnu političku situaciju u Turskoj i autoritarne trendove na Bosforu nikako ne mogu biti ignorisane, što otvara legitiman prostor za proučavanje različitih aspekata (ne)demokratičnosti savremenog turskog društva. Autori ovoga rada će svoju analizu usmeriti na izborni proces, i utvrđivanje nivoa njegove demokratičnosti, na primeru parlamentarnih izbora 2015. Autori polaze od pretpostavke da, ukoliko su, u određenom obimu, zadovoljeni kriterijumi slobodnih i poštenih izbora, Republiku Tursku možemo oceniti kao demokratsku državu, makar na minimalnom tj. izbornom nivou.

Reference

1. Almond, Gabriel, Verba, Sidney, The Civic Culture – Political Attitudes and Democracy in Five Nations, Sage Publications, Newbury Park, 1989.
2. Baskan, Birol. „Turkey’s Historic Opportunity“, 2015 Turkish Election Report. Washington DC: Rethink Institute, 2015.
3. Bilgin, Fevzi, „Turkey brif: Coruption scandal and ensuing political crises“, RETHNIK BRIEF, Washington, DC, No. 3/2014.
4. Bilgin, Fevzi, “Back to democracy”, 2015 Turkish Election Report. Washington DC: Rethink Institute, 2015.
5. Вучићевић, Душан, „Демократизација кроз изборе – изборни ауторитаризам у Србији“, Политичка ревија. Вол. 26, Hо. 4/2010.
6. Grote, Rainer, Röder, Tilmann, Constitutionalism in Islamic Countries: Between Upheaval and Continuity, Oxford University Press, New York, 2012.
7. Dalmis, Ibrahim, „A quick glance at history of elections in Turkey“, Insight Turkey, SETA, Ankara, No. 2/2014.
8. Ђурић, Живојин, Ајзенхамер Владимир, „Политички систем Турске на размеђу кемализма и исламизма“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2011.
9. Јовановић, Наташа, „На ивици изборне демократије – Србија после избора 2014. године“, Социолошки преглед, Но. 4/2014.
10. Kaly, Hasan, „Elections and the electoral proces in Ottoman Empire, 1876 – 1919”, International Journal of Midlle East studies, Cambridge Univeristy Press, New York, No. 3/1955.
11. Куљић, Тодор, Тито: социолошко – историјска студија, Градска народна библиотека ‘Жарко Зрењанин’, Зрењанин, 2005.
12. OSCE/ODIHR, Republic of Turkey Parliamentary Elections 3 November 2002, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2002.
13. OSCE/ODHIR, Republic of Turkey Early Parliamentary Elections 22 July 2007, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2007.
14. OSCE/ODHIR, Republic of Turkey Parliamentary Elections 12 June 2011, OSCE/ODIHR, Warsaw, 2011.
15. OSCE/ODIHR, Republic of Turkey – Presidential Election 10 August 2014. OSCE/ODIHR, Warsaw, 2014.
16. OSCE/ODIHR, International Election Observation Mission – Republic of Turkey Parliamentary Elections, 7 June 2015. OSCE/ODIHR, Warsaw, 2015.
17. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских установа у Србији након 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
18. Rethink Institute, Diminishing Press Freedom in Turkey. Washington DC: Rethink Institute, 2014.
19. Stepan, Alfred, “Tunisia’s Transition and the Twin Tolerantions”, Journal of Democracy, No. 2/2012.
20. Stepan, Alfred, Linz, Juan, Jose, Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and post – communist Europe, The Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1996.
21. Tachau, Frank, „Turkish political parties and elections: Half a century of multiparty democracy“, Turkish studies, Frank Cass, Lodon, No.1/2000.
22. Toker, Cem. „Elections in Turkey: Fair or Fraud – Ridden?“ Turkish Policy. No. 4/ 2014.

Internet izvori

1. http://www.anayasa.gen.tr/1876constitution.htm.
2. http://www.washingtonpost.com/news/morning-mix/wp/2014/03/21/turkey-bans-twitter-and-twitter-explodes.