АЛБАНСКО НАСИЉЕ НАД СРБИМА У КРАЉЕВИНИ СХС И КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да подсети домаћу и међународну научну јавност на континуитет албанског насиља над Србима у XX веку. Великоалбанска иредентистичка активност између два светска рата имала је снажну подршку фашистичких сила, заинтересованих за разбијање новонастале југословенске државе. Била је то у првом месту фашистичка Италија и Трећа комунистичка интернационала (Коминтерна) са седиштем у Москви. Великоалбански „Косовски комитет” се почетком 1920. године повезао са Коминтерном. Италија је непосредно подржавала акције албанских терориста (качака) у Југославији у годинама после Првог светског рата. „Вође тог покрета Хасан Приштина и Мустафа Кроја добијали су од италијанске владе у почетку 50 000 лира месечно, касније око 200 000 од септембра 1927. године знатно више”. На Београдском универзитету формирана је 1935. године тајна студентска организација „Беса” с основним програмским опредељењима да ради на прикључењу Косова и Метохије Албанији. Идејне вође тајне терористичке организације били су Ћазим Блаца, Шаип Мустафа и Ибрахим Љутва, а њихов основни задатак био је да на универзитету створе атмосферу о неопходности стварања Велике Албаније, да формирају оружане формације у и датом моменту крену са терористичким акцијама. Финансирало ју је албанско и италијанско посланство у Београду.

Референце

• AJ.MUD, F. 181, Pov. broj 1733, načelnik Kosovskog okruga Bošković Ministarstvu unutrašnjih dela od 10. decembra 1918.
• AVII, P-4/3, k. 54, F.1, br. 1425.
• AVII, P-4/3, k. 54, F.1. Pov. br. 1432; Maliković 2011.
• AVII, P-4/3, k.54, f.3, Pov. br. 749.
• AJ, MUD, F. 181, Pov. br. 92, načelnik Božović iz Kosovske Mitrovice od 9. februara 1920.
• MUD, F. 178, Pov. br. 4564, načelnik vojni Drag. Tasić Ministarstvu unutrašnjih dela od 9. marta 1921.
• Bataković, Dušan. 1997. Kosovo i Metohija izazovi i odgovori. Institut za geopolitičke studije. Bogdanović, Dimitrije. 1985. Knjiga o Kosovu. Posebna izdanja. Beograd: SANU.
• Bataković, T. Dušan. 2006. Kosovo i Metohija u srpsko–arbanaškim odnosima. Drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Čigoja.
• Bovan, Vladimir. 1997. „Albanizovanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.” U Kosovo i Metohija – izazovi i odgovori. Beograd: Institut za geopolitičke studije.
• Bogdanović, Dimitrije. 1999. Knjiga o Kosovu. Beograd: Narodna knjiga i Vojno izdavački zavod.
• Dimić, Ljubodrag i Đorđe Borozan. 1998. Jugoslovenska država i Albanci. Tom I. Beograd: Službeni list SRJ.
• Ekmečić, Milorad. 2011. Dugo kretanje između klanja i oranja – istorija Srba u novom veku (1492–1992). Četvrto izdanje. Beograd: EVRO GIUNTI.
• Gaćinović, Radoslav. 2002. Nasilje u Jugoslaviji. Beograd: EVRO.
• Gaćinović, Radoslav. 2004. Otimanje Kosova i Metohije. Beograd: NIC VOJSKA.
• Gligorijević, Branislav. 1988. „Fatalna jednostranost.” Povodom knjige dr Branka Horvata „Kosovsko pitanje.” Časopis Istorija XX veka, 1-2. Zagreb.
• Gravier, Gaston. 1911. La Vieille-Serbie et Les Albanais. Extrait de la Revue de Paris.
• Jovićević, P. i M. Miljković. 1983. Hronika Peći. Beograd: BIGZ.
• Jončić, Koča.  Politika, 18. 11. 1999. godine.
• Maliković, R. Dragi. 2011. „Kačački pokret na Kosovu i Metohiji 1918 – 1924.” Međunarodni tematski zbornik, „Političko nasilje”. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
• Obradović, Milovan. 1981. Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918–1941). Priština: Institut za istoriju Kosova.
• Rajović, Radošin. 1985. Autonomija Kosova. Beograd: IRO Ekonomika.
• Savezni zavod za statistiku [SZS], „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije, Knjiga I, Podaci o naseljima i opštinama”, Beograd, 1991.
• Terzić, Slavenko. 2011. Istorijsko-idejne osnove velike Albanije. Beograd: Vojska.