УЛОГА ОМБУДСМАНА У ПРОЦЕСУ ЈАЧАЊА ХОРИЗОНТАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

Марко М. Лазаревић

Сажетак

Аутор у овом раду полази од парадигме да у већини младих демократија, нарочито у посткомунистичком делу Европе, постоји изражена доминација извршне у односима са законодавном и судском граном власти, што угрожава шансе за успешан демократски развој. У таквој расподели политичке моћи долази до дефицита хоризонталне одговорности, а потрага за новим институцијама које ће решити овај системски проблем довела је до развоја нових облика контроле рада јавне власти уз помоћ независних тела, попут омбудсмана.

Анализом улоге Заштитника грађана у процесу јачања хоризонталне одговорности у политичком систему Србије, ближе се одређују међусобни односи омбудсмана и органа јавне власти, који се реализују у пракси. На основу емпиријских података и појединачних случајева које је ово независно контролно тело водило, аутор указује на важност овог независног контролног тела у процесу демократизације политичког система у Србији.

Циљ рада је да се на основу теоријске опсервације и емпиријске анализе појединачних случајева које је Заштитник грађана водио у протеклом периоду изведу закључци који би у форми препорука додатно побољшали рад Заштитника грађана и тако подстакли оснаживање хоризонталне одговорности унутар политичког система, што би имплицитно водило квалитетнијој демократизацији политичког система у Србији.

Референце

1. Бејме фон К., „Старе и нове политичке институције”, у зборнику: Институције и институционализам (приредили: Бојанић П., Младеновић И), Службени гласник, Београд, 2010, стр. 283-296.
2. Бобио Н., Будућност демократије, Филип Вишњић, Београд, 1990.
3. Владисављевић Н., „Демократија, консолидација демократије и пример Србије”, у zborniku: Устав и демократија у процесу трансформације (приредио: Подунавац М.), Чигоја штампа, Београд, 2011, стр. 195-207.
4. Дал Р., Демократија и њени критичари, ЦИД, Подгорица, 1999.
5. Ђорђевић Ј., Политички систем, Савремена администрација, Београд, 1985.
6. Јанковић С., „Омбудсман – заштита људских права и контрола администрације”, у зборнику: Владавина права – одговорност и контрола власти (приредии: Roos R. S., Бабић И.), Konrad Adenauer, Београд, 2009, стр. 40-46.
7. Лазаревић М., Модел комуникације грађана и омбудсмана у Србији, „Култура полиса” (уредник: Деспотовић Љ.), Бр. 34, година XIV, Култура-Полис, Нови Сад, Институт за европске студије, Београд, 2017, стр. 507-520.
8. Миленковић Д., „Настанак, развој и проблеми контролних тела у Србији после 5. октобра”, у зборнику: Развој демократских институција у Србији – десет година после (приредио: Павловић Д.), Heinrich Boll, Регионална канцеларија за ЈЕ, Београд, 2010, стр. 95-106.
9. Оğuşgil A V., Ombudsman institutions in the candidate countrieson the road to EU membership: a comparative view, in: Pascariu C. G. (ed.), Еastern Јournal of Еuropean studies, Volume 6, 2015.
10. Радојевић M., Преображај омбудсмана у савременим правним системима с посебним освртом на институцију Заштитника грађана у Републици Србији, докторска дисертација, Правни факултет, Београд, 2016.
11. Хантингтoн С, Трећи талас-демократизација на крају XX века, Стубови културе, Београд, 2004
12. Шумпетер Ј., Капитализам, социјализам и демократија, Плато, Београд, 1998.
13. Bizjak I., Special features of the role of the ombudsman in transition conditions, VIIth IOI Conference, Durban South Africa, 2000.
14. Reif C. L., The Ombudsman, Good Governance, and the International Human Rights System, Marinus Nijhooff Publishers, Netherlands, 2004.
15. Diamandouros N., The Ombudsman institution and the quality of democracy, This lecture was held on the inauguration of the Graduate School in Political Science, University of Siena, Siena, 2006.
16. O’Donnell G., „Horizontal Accountability: the Legal Institutionalization of Mistrust“, in: Scott Mainwaring and Christopher Welna (ed.), Democratic Accountability in Latin America, Oxford University Press, 2003.
17. O’Donnell G., Another Institutionalization Latin America And Elsewhere, Working Paper #222, 1996.
18. O’Donnell G., Horizontal accountability and new polyarchies, Working Paper #253, 1998.
19. Pegram Т., The Human Rights Ombudsman and Democracy in Latin America, Programa de Doctorado Procesos Políticos Contemporáneos, Universidad de Salamanca, 2008.
20. Reif C. L., Transplantation and Adaptation: The Evolution of the Human Rights Ombudsman, 31 B.C. Third World L.J. 269, 2011.
21. Stiglizt J., Democratizing the International Monetary Fund and the World Bank, Governance, Vol. 16, Issue 1, 2003.
22. Tai Y. T. B., Models of Ombudsman and Human Rights Protection, International Journal of Politics and Good Governance, 2010.
23. Vangansuren U., The Institution of the Ombudsman in the Former Communist Countries, Paper written under the Charles and Kathleen Manatt, Democracy Studies Fellowship at IFES, 2002.
24. Wolfgang Merkel W., Ukotvljene i manjkave demokracije, Politička misao, Vol XLI, br.3, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2004, стр. 80-104.

Годишњи извештаји:

1. Годишњи извештај Заштитника грађана за 2017. годину, Заштитник грађана, Београд, 2018.
2. Годишњи извештај Заштитника грађана за 2016. годину, Заштитник грађана, Београд, 2017.
3. Годишњи извештај Заштитника грађана за 2015. годину, Заштитник грађана, Београд, 2016.
4. Report on the Activities of the Commissioner for Fundamental Rights and his Deputies 2016, Office of the Commissioner for Fundamental Rights, Budapest, 2017.
5. Izvješće Pučke pravobraniteljice za 2017, Pučki pravobranitelj Republike Hrvatske, Zagreb, 2018.
6. 22nd Annual Report of the Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia for 2016, Abbreviated version, Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia, Ljubljana, 2017.

Нормативни акти:

1. Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006
2. Закон о Заштитнику грађана, Службени гласник РС, бр. 79/2005, 54/2007,
3. Закон о локалној самоуправи, Службени гласник РС, бр. 129/2007, 83/2014

Интернет сајтови:

1. http://www.ombudsman.org.mt/