IPS I RANEPA ODRŽALI ZAJEDNIČKI OKRUGLI STO U BEOGRADU

Institut za političke studije organizovao je okrugli sto pod nazivom: “Ekonomski i politički
izazovi u odnosima Ruske Federacije i Republike Srbije”, koji je održan u Beogradu 7.5.2021.
godine, u istorijskom zdanju Krsmanović kuće. Okrugli sto predstavlja prvi korak u naučnoj i
kulturnoj saradnji između Instituta za političke studije i Ruske predsedničke akademije
nacionalne ekonomije i javne administracije (RANEPA) i početak sprovođenja nedavno
potpisanog sporazuma o saradnji ove dve institucije.

Zajedno sa uvaženim gostima sa Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu
administraciju prof. dr Olgom Kazankom, zamenicom direktora RANEPA i prof. dr Davidom
Tereladzeom, zamenikom dekana Fakulteta za ekonomiju i finansije NWIM RANEPA iz Sankt
Peterburga, na okruglom stolu su učestvovali naučni saradnici Instituta za političke studije.
Prof. dr Olga Kazanska istakla je značaj naučne saradnje naše dve instutucije i najvila buduće
zajedničke projekte. Pored toga ona je istakla da treba naći način da se osnaži ekonomska saradnja
na čemu se već dosta radi. Prof. dr Olga Kazanska podsetila je da je prilikom posete rusog
predsednika Vladimira Putina Srbiji 2019. godine, potpisano mnogo važnih sporazuma za
saradnju dve zemlje, a posebno je naglasila značaj unapređenja saradnje u oblasti energetike i
železničke infrastrukture. Zamenica direktora RANEPA prof. dr Olga Kazanska, je na kraju
istakla da je Rusija uvek podržavala Srbiju kada je u pitanju Kosovo i Metohija, te da dosledno
stoji na stanovištu da ovo pitanje treba rešavati isključivo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti UN.

Prof. dr David Tereladze, koji je govorio o problemu zamrznutih konflikata u svetu, posebno se
osvrnuo na slučaj Kosova i Metohije koji, kako kaže, smatra delom teritorije Srbije. On ističe da
se u rešavanju takvih slučajeva svet mora držati principa teritorijalne celovitosti i granica
uspostavljenih posle Drugog svetskog rata. Mnogo je u svetu spornih teritorija i zamrznutih
konflikata i oni će se, po njegovoj oceni, samo uvećavati ako taj princip bude narušen.
Dr Dragan Trailović, naučni saradnik Instituta za političke studije je učesnicima okruglog
stola predstavio rezultate istraživanja stavova građana Srbije, a koje je sproveo Institut
za političke studije od 2015. do 2020. godine. Rezultati su se odnosili na stavove
građana o političkoj, ekonomskoj i vojnoj saradnji Srbije sa Evroazijskom ekonomskom
unijom i Ruskom Federacijom, kao i stavove građana o mogućoj ulozi Rusije u
rešavanju pitanja Kosova i Metohije.

Naučni saradnik Instituta za političke studije dr Marko Pejković, u svom izlaganju pod nazivom
„Srbija i Rusija u susret Velikom resetu“, analizirao je uticaj Četvrte industrijske revolucije i
koncepta veštačke inteligencije na političku stvarnost Srbije i Rusije, kako kroz prizmu izjava i
obraćanja predsednika Srbije i Rusije u medijima i međunarodnim forumima (Davos 2021), tako
i najsvežijih naučnih dela na temu odnosa veštačke inteligencije i politike (Kate Crawford).
Pejković je naročito podvukao važnost ove tematike za odnose Srbije i Rusije, ali i za politički
život unutar ove dve zemlje. Veštačka inteligencija je, čini se, pokazala neke dobre aspekte u
procesu njene dosadašnje implementacije, ali istovremeno nagoveštava i neke svoje totalitarne
crte.

Dr Stevan Rapaić, naučni saradnik Instituta za političke studije i moderator okruglog stola,
predstavio je svoje istraživanje na temu ekonomskih odnosa Rusije i Srbije. Rapaić je istakao da
je Rusija u 2019. godini, bila naš treći spoljnotrgovinski partner sa preko 3,5 milijarde dolara
vrednosti ukupne trgovinske razmene. Srbija je uspela da uveća svoj izvoz u Rusiju, ali Rapaić je
upozorio da je struktura izvoza i uvoza iz Rusije već godinama nepromenjena. On smatra da će
naredni izazov predstavljati saradnja u domenu tehnološki sofisticiranijih proizvoda, koji
stvaraju veću dodatu vrednost. Rapaić je takođe naglasio da je osim razvoja trgovinskih odnosa
dve zemlje, uočljivo da i ruske kompanije sve više ulažu u Srbiju. U periodu od 2010. do kraja
2019. godine, strane direktne investicije iz Rusije iznosile su 2,4 milijarde evra, što Rusiju čini
drugim najvećim ivestitorom u srpsku privredu, odmah iza kompanija iz Evrospke unije.

Galerija

ç