Rad se bavi komparativnom analizom modernističke, poznomodernističke i postmodernističke paradigme blagostanja. U tom smislu prvi deo rada, se bavi opštim konceptualnim profilisanjem koncepta blagostanja, države blagostanja i, konsekventno, politike blagostanja. . . .
U jeku najnovijih dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, posle propasti nekoliko velikih finansijskih konglomerata, aktuelizuje se staro pitanje o podvajanju komercijalnog i investicionog bankarstva. Pokazalo se da su zahuktali egzotični poslovi . . .
Medijacija se u sistemu socijalne zaštite u Srbiji zvanično primenjuje od 2005. god. nakon donošenja Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, broj 18/2005 i 72/2011) koji propisuje mogućnost njene primene u porodičnim sporovima. Od tada su napravljene . . .
Uloga novca i monetarne politike u ekonomskim procesima, posebno novca kao aktivnog faktora je jedna od stalnih kontroverzi. Teorijske koncepcije o ulozi monetarnih faktora koje se kreću između monetarizma i kejnzijanizma i dalje su vrlo aktuelne. U radu . . .
U Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, primećujemo, poslednjih decenija, kada su pitanju izmene krivičnih zakona dinamiku koja ranije nije bila svojstvena. Česte izmene rezultat su, pre svega, prilagođavanja međunarodnim obavezama koje države preuzimaju . . .
Ovaj rad je u formu naučnog članka pretočeno izlaganje autora koji je bio učesnik javne rasprave u postupku za ocenu ustavnosti Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, tzv. Briselskog sporazuma. Dajući svoj odgovor na pitanje . . .
Ovaj rad je sačinjen kao doprinos raspravi o ustavnosti Briselskog sporazuma („Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“) između Beograda i Prištine, od 19. aprila 2013. godine. U ovom radu je prisutno nastojanje da se čitava . . .
Rad je posvećen analizi pravne prirode Briselskog sporazuma. Osnovni cilj rada je da se posredstvom opredeljenja pravne prirode ovog akta predvide i posledice koje on može proizvesti u pravnom poretku Srbije. Analizi se pristupilo na dva koloseka – međunarodnopravnom . . .
Ovaj rad bavi se pitanjem ustavnosti tzv. Briselskog sporazuma i otvorenim pitanjima njegove ustavnosudske kontrole. Nakon teorijske analize pojma međunarodnog ugovora, u radu je upotrebom dogmatsko-pravnog metoda utvrđeno da Briselski sporazum ima elemenata . . .
Za vreme vladavine Oktavijana Avgusta Rim je pretrpeo najveću promenu u svojoj istoriji – posle 500 godina, republiku ja zamenio principat (prikrivena monarhija). Ova promena i sveobuhvatne reforme koje su je pratile stvorile su od Rima najveću antičku . . .
Maloletnička delikvencija deo je opšteg kriminaliteta u društvu, ali po karakteristikama i posledicama, takođe je i svojevrstan fenomen. Cilj ovog Rada jeste da pruži aktuelnan i sveobuhvatan pogled na maloletničku delikvenciju u Srbiji, u periodu od . . .
Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih . . .
Predmet istraživanja u ovom radu jestu običajna pravna pravila, procedura dokazivanja običaja, instrumenti za njihovo dokazivanje, analiza nastajanja običaja. U tom pravcu je posebno analizirana praksa država, ali i rad Komisije za međunarodno pravo . . .
Rad je zasnovan na empirijskom istraživanju etničke distance, primenom klasičnog instrumenta merenja – Bogardusove skale, učetvorogodišnjem periodu u tri vremenske tačke: 2009, 2012. i 2013. godine, na kvotnom uzorku studenata Prištinskog Univerziteta . . .
Uticaj Turske na politiku zemalja bivše Jugslavije je trajna činjenica od momenta raspad SFRJ. U analizama turske politike, koje ne manjkaju, preovladava stav da je ta politika sekularna i izazvana nacionalnim i nacionalističkim interesima Turske. Kako . . .
Višedecenijska loša reformska praksa ekonomije u Srbiji nameće neophodnost istraživanja i analize reformi iz jednog drugačijeg ugla. Više se ne može kriviti sam proces tranzicije koji predugo traje, već se mora postaviti pitanje, zbog čega je tako? . . .
U ovom tekstu, autori analiziraju proces globalizacije kao fenomen savremenog društva koji ima presudan uticaj na promene strukture društva, društvenih grupa, pojedinaca i društva u celini. Iako je relativno nov pojam poznat modernoj sociologiji, činjenica . . .
Mediji čine važan elemenat savremenog demokratskog društva. Oni imaju tu moć da oblikuju savremeno društvo i da utiču na sve aspekte društvenog života. Značaj medija se ogleda u tome što oni predstavljaju glavni izvor informisanja građana. Njihova . . .
Fukujamina teza o „kraju istorije“ nije čisto njegov izum, već pozajmljen od Hegela i interpretatora njegovih misli Aleksandra Koževa. Na njegovo teoretsko stvaralaštvo su uticali i Aron, Veber, Marks i Tokvil. Bazirajući se na Hegelu, Fukujama . . .
. . .
