Polazeći od posebne važnosti i stalnog propitivanja odnosa između etike i politike, ovaj rad pokušava da sagleda problem preko tripartitne postavke (etika-moralnost-politika) Pola Rikera (Paul Ricoeur). Njegov pristup se upoređuje sa konceptom Maksa Vebera . . .
Metodološki se argumentuju razlozi nemogućnosti opstanka tradicionalne dijalektičke dihotomije političkih partija na levicu i desnicu u savremenom dobu i nužnosti njenog prerastanja u klasifikaciju. Naglašava se temporalni i geografski karakter pojmova . . .
Regulatorna tela su državne institucije nadležna da uređuju pojedine oblasti od posebnog društvenog interesa. U savremenom uporednom pravu, s razvojem doktrina o deregulaciji, liberalizacii i o zaštiti ljudskih prava, u porastu su njihova uloga i značaj. . . .
Cilj ovog rada je da označi nove dimenzije moći kao činioce od presudne važnosti za unapređenje imidža države u savremenom globalizovanom svetu, u kome mediji imaju središnju poziciju. Bez razvoja sveobuhvatne strategije, zasnovane na mekoj i mudroj . . .
Fokus je na istraživanju delovanja novih medija i tektonskim poremećajima unutar strukture novinarskih žanrova, posebno vesti. Tradicionalna koncepcija autoritativnih medija postepeno se urušava, karakter društvenih elita i vršenja vlasti takođe se . . .
U ovom delu studije, autor nudi određenje spoljne politike i njenog mesta u političkom sistemu. Zatim se prikazuje proces kreiranja i realizacije spoljne politike, kroz njegove faze, od inicijative i odlučivanja do sprovođenja odluke i mehanizama kontrole . . .
U ovom radu se analiziraju pojmovi liberalizma i demokratije koji predstavljaju komponente liberalne demokratije, društveno-političkog uređenja koje se smatra optimalnim okvirom za institucionalizaciju slobode. Liberalna demokratija tako po mnogima predstavlja . . .
U radu se ukazuje na neophodnost povezanosti kulturne politike i obrazovanja u uslovima multikulturnog društva. Kompleksan proces reforme društva zahteva i transformaciju svih struktura obrazovnog sistema, a ona se uspešno može odvijati samo u uslovima . . .
Obnova političkog pluralizma u bivšoj Jugoslaviji dovela je proces njene dezintegracije do kulminacije. On je rezultirao raspadom države, društva po nacionalnim šavovima. Smenom komunističkog monopola, nacionalnim monopolom, rastakanje zajedničke države, . . .
Autor piše o korporativnim odnosima s javnošću u institucijama (neo)liberalne i socijalne države, s posebnim osvrtom na pojam, strukturu i funkcije teorijsko-metodološkog pristupa, na primer, u radovima Jirgena Habermasa, Lukmana i drugih relevantnih . . .
Na jednoj teritoriji, ili u jednom gradu može postojati samo jedna eparhija u skladu sa pravoslavnom eklisiologijom. Zato nije dobro da se dve pravoslavne jurisdikcije nađu na istoj teritoriji. Ova činjenica se sreće u slučaju SAD, Australije ili Zapadne . . .
Ovim radom autor pokušava da ukaže na teorijsku paradoksalnost Levi-Strosovog razuđenog i obimnog misaonog opusa. Analoškim prenosom metode lingvističke generativne hijerarhičnosti rodonačelnik antropološkog strukturalizma uspeo je da pokaže kako . . .
