U ovom radu analizirane su postojeće definicije i načini ispitivanja nacionalnog identiteta i drugih srodnih pojmova u Srbiji. Posebno se analiziraju različite operacionalizacije ovoga pojma, i razmatra se uticaj metodoloških pristupa i određenja na . . .
Predmet ovog rada jeste razmatranje nacionalnog i evropskog identiteta, kao oblika kolektivne samosvesti i bitnog činioca opšteg i humanističkog vaspitanja i obrazovanja, u reformi visokog obrazovanja prema standardima Bolonjskog procesa. Pri tome se polazi . . .
U ovom radu se razmatra složen, osetljiv i nedovoljno istražen problem odnosa tranzicije i srpskog nacionalnog identiteta, operacionalizovan kroz sledeća pitanja: Treba li naše integrisanje u evropski kulturni i duhovni prostor da isključi našu tradiciju, . . .
Društva u tranziciji upućena su na traženje spoljašnje podrške za uspostavljanje unutrašnjeg reda. Ovim društvima je potrebno izvesno vreme za razvoj novih sopstvenih političkih struktura, a do tada ona su upućena na traženje spoljašnje podrške . . .
Veoma upozoravajuća loša ekonomska situacija u Srbiji nametnula je potrebu da Vlada Srbije izradi strateški dokument ekonomskog razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine. Ovaj dokument napravljen je po uzoru na dokument koji je donela Evropska unija pod nazivom . . .
Akumulacija je ekonomski najfiniji i najčistiji oblik investicija. Ona je trajna ekonomska zakonitost. Stalno potčinjavanje zakonu akumulacije kao ekonomskom zakonu progresa kapitala je ovde u funkciji uvećanja njegove vrednosti. Ovim se u prvi plan stavlja . . .
Polazeći od konstatacije da na našem govornom području još uvek ne postoji osnovni akademski rad koji bi predstavio fenomen konzervativne revolucije u vajmarskoj Nemačkoj, autor nastoji da izloži jedan takav pregled ideja, aktera i dela. Razjašnjava . . .
U članku autorka analizira događaje od petog oktobra 2000. god. u Srbiji, njihov ishod i njihove različite karakterizacije. Ukazuje se na spornost njihovog učestalog određivanja kao revolucije ili prevrata, pa čak i puča. Primena metoda analitičkog . . .
Istonov koncept političke podrške i njegova aktuelizacija govore o globalnom talasu krize legitimiteta, sa kojom se suočavaju ne samo tranzicioni sistemi, već i stabilne demokratije. Jedan od ciljeva ovoga rada je da ukaže na osnovne teorijske postavke . . .
U radu se analizira diplomatsko pregovaranje kao jedna od ključnih metoda vođenja spoljne politike države, čime se i određuje položaj te države u odnosu na najvažnija međunarodna zbivanja. Pored korišćenja sile, u odnosima među državama, kroz . . .
Ideja multikultularnosti je dominanta ideja o regulisanju odnosa među pripadnicima raznih kultura i religija u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Okeaniji. Ona počiva na pretpostavci da je budućnost sveta u mešanju različitih kultura, a njihova koegzistencija . . .
Na Evropskom prostoru u poratnom periodu (od polovine XX veka) odvijaju se dinamične i veoma sadržajne promene u svim sferama društvenog života. Naime, vođene su rasprave da li hrišćanstvo kao dominantna religija u Evropi treba da bude i zvanična religija . . .
Devetnaesti vek je obeležen donošenjem građanskih kodifikacija u Evropi. Možda malo čudi, ali činjenica je da je svojim, Srpskim građanskim zakonikom, Srbija bila četvrta zemlja u Evropi koja je zakonik donela. U ovom radu, autor će pokušati da objasni . . .
Moderna država se razlikuje od srednjovekovne države po tome što predstavlja najvišu vlast na svojoj teritoriji. Pri tome je suverenost nedeljivo svojstvo same države i ne može se poistovetiti ni sa suverenošću vladara, niti sa suverenošću naroda. . . .
Poslednje dve decenije nad Srbijom se nadvio bauk međunacionalnih ratnih zbivanja koja teško opterećuju i njenu budućnost. Naime, iako je pre dve godine potpisan Sporazum o stabilizacii i pridruživanju kao neophodan korak ka evropskim integracijama . . .
Republika Srbija ima Ustav koji sadrži mnoga načela liberalizma ali koji nije u praksi potpuno ostvaren. Ustavna projekcija liberalnog društva nije dovoljna da bi se realno oživela liberalna demokratija pa tako ni osnovna načela koja se tiču svakog . . .
