U ovom radu se razmatra razvoj teorije međunarodnih odnosa u sferama politike, prava i ekonomije. Nastoji se da se pronađu zajednički aspekti u njihovom kretanju. Cilj je doći do zaključaka o potrebi inoviranja metodologije naučnog rada u ovim disciplinama . . .
Na osnovu detaljne analize Habermasovog modela diskurzivne demokratije, autorka iznosi gledište da je, s obzirom na, bar za sada, postojeću ograničenost primene ovog modela na nivo celine političkog sistema, on kao alternativa liberalno-predstavničkoj . . .
Koncept elektronske demokratije (e-demokratija, sajber demokratka, teledemokratija), iako nije do kraja razjašnjen u okviru političke teorije, neraskidivo je povezan sa konceptom demokratizacije. U dosadašnjoj naučnoj obradi ovog fenomena izvajaju se . . .
Autor je u ovom radu problemu ideologije prišao na multidisciplinaran način. Polazeći od definisanja pojma ideologije, prelazeći na ulogu, mesto i značaj ideologija unutar društvenog sistema (sociološka analiza), autor se konačno pozabavio i tipologijom . . .
Procesi globalizacije kulture vode ka prilagođavanju, tj. modifikacii postojećih kultura i kulturnih obrazaca, kao i postepenom prihvatanju onih kulturnih vrednosti koje su sabrazne principima liberalne demokratije i tržišne ekonomije. U odnosu na viđenja . . .
U radu se analiziraju pragmatička shvatanja kritičkog mišljenja, po kojima se ono praktično izjednačava sa efikasnim rešavanjem problema ili efektivnim mišljenjem. Razmatraju se tri ključne teze ovog pristupa, koje predstavljaju novinu u određenju . . .
Najveći problemi sa kojima se Srbija suočava jesu neefikasna državna birokratija, politička kultura elite i visok nivo korupcije. Ukupna ekonomska situacija u Srbiji je teška zbog krhkih makroekonomskih i ekonomskih perspektiva. Posebno zabrinjava izuzetno . . .
Solidarnost koja potiče iz osećaja nacionalne povezanosti i koja označava konsenzus svake poreske unije, na nivou cele Evrope ne postoji. To je strukturni razlog zbog koga će evro proizvodite sukobe i sporove između različitih članica Eropske unije. . . .
Izborni sistem Srbije u gotovo dve decenije povraćenog višepartizma bio je predmet čestih promena. Osim temeljne promene 1992. godine i prelaska sa većinskog na proporcionalni izborni sistem, suštinske izmene izbornih instituta svodile su se na promenu . . .
. . .
Autor u članku analizira postupak donošenja, legitimacijske osnove i osnovna institucionalna rešenja Ustava Republike Srbije od 2006. godine. Ustav je usvojen zahvaljujući sticaju političkih prilika, skrojen pogodbom političkih stranaka, što je uticalo . . .
U svetlu novonastale svetske situacije izazvane neminovnim slabljenjem ekonomske, političke i vojne hegemonije Sjedinjenih Američkih Država, nemoguće je ne primetiti sve veći značaj geopolitičkog izdvajanja Brazila i njegov uspon u odnosu na ostale . . .
