COVID-19 je suočio sve nacije sa mnoštvom situacija i problemima koji imaju ne samo kratkotrajne, već i dugotrajne implikacije na pitanja vezana za političko-ekonomski, ali i kulturni identitet zemalja zahvaćenih pandemijom. Suočen sa konstantnim izazovima . . .
Autor za predmet ovog rada uzima analizu međunarodnih odnosa izazvanih pandemijom COVID – 19 s ciljem da ukaže na vitalnost i primat neorealističke teorijske paradigme u odnosu na neoliberalnu. U radu se nakon uvoda razmatraju osnovna teorijska polazišta . . .
Autor u radu prezentuje i analizira fenomen samoopredeljenja u jugoslovenskom slučaju, primenjujući istorijski metod, te metod komparacije, analize i sinteze. Pri tome autor polazi od teorijskog poimanja ovog pojma, preko međunarodnih organizacija: Društva . . .
Polazeći od različitih teorija ekonomskog rasta, autor u radu prikazuje ekonomsku nejednakost kao jedan od značajnih faktora koji utiču na ekonomski rast. Brojne su studije koje se bave uticajem ekonomskog rasta na ekonomsku nejednakost. Relativno manje . . .
U radu se razmatraju neke od najvažnijih hrvatskih mitologema koje su poslužile kao gradivni elementi srbofobije: „Crvena Hrvatska“, „krunisanje kralja Tomislava“ i „Hrvatska do Drine“. Hrvatski naučni autoriteti konstruisali su ih uglavnom . . .
Cilj studije je da primenom fokus grupe identifikujemo šta zapravo predstavlja kvalitet života za beskućnike i ljude koje imaju istoriju beskućničkog načina života, kao i koji su aspekti života njima najvažniji. Za analizu odgovora ispitanika korišćena . . .
U tekstu se posmatraju nacija, nacionalna država i nacionalizam sa simvoličkog stanovišta, umesto sa političkog, pravnog ili sociološkog, kao što je to uobičajeno. Simvoli sačinjavaju tkivo kulture, a to znači da naciju posmatramo kao činjenicu kulture, . . .
U savremenoj Rusiji nema ideologije koja bi bila imanentna ruskoj civilizaciji i ruskoj državi. Ovakva situacija, u velikoj meri uzrokovana je različitim tumačenjima i konceptima termina „državna ideologija“ i „nacionalna ideja“. Ta razlika u tumačenju . . .
Da bi jedan parlament mogao da bude smatran demokratskim, osnovna funkcija koju treba da zadovoljava jeste da adekvatno vrši reprezentativnu funkciju, odnosno da adekvatno predstavlja građane jedne zemlje. Takođe, treba da ispuni još jedan kriterijum – . . .
Autor analizira genezu partijskih sistema tri baltičke zemlje: Estonije, Letonije i Litvanije, uz poseban fokus na svojevrstan ideološki disbalans. Naime, u dve od tri bivše sovjetske republike, partije levice u dužim periodima ne uspevaju da učestvuju . . .
Predmet ovog rada jeste eksterna revizija, tačnije analiza delatnosti Državne revizorske institucije u kontroli javnih finansija lokalnih samouprava, sa posebnim akcentom na oblast javnih nabavki. Državna revizorska institucija, u čijoj nadležnosti je . . .
U ovom radu se razmatra uloga, položaj i ovlašćenja predsednika Republike u slučaju najtežih opasnosti i pretnji po državu i poredak u okviru ustavnog sistema Pete francuske Republike. Osnivač ovog režima, general Šarl de Gol, je imao izraženu želju . . .
Istorijski razvoj svakog društva u najtešnjoj vezi je s njegovom ekonomskom osnovom, jer politička moć direktno proizilazi iz ekonomske snage. Ekonomska istorija osvetlila je drevna društva, dala jedan novi ugao posmatranja i razumevanja njihovog uzdizanja . . .
Ideja komunističkog pokreta u Jugoslaviji je bila od početka da se Kosovo izuzme iz sastava Srbije zbog navodnog većeg broja Albanaca od Srba na Kosovu i njihovog tretiranja kao nacionalne manjine. Spletom istorijskih okolnosti tu ideju su počeli da ostvaruju . . .
Овај чланак има за циљ да допуни домаће студије масовне комуникације политичком и економском анализом догађаја везаних за пооштравање менаџмента . . .
Politika uslovljavanja Evropske unije predstavlja mehanizam koji EU praktikuje kao deo sopstvene politike proširenja kako bi uticala na unutardržavne političke i ekonomske reforme zemlje kandidata za članstvo. Pomenuta politika doživela je veliki uspeh . . .
Autor u članku zastupa stav da je muzički folklor Vlaha bitan deo nacionalnog identiteta i tradicije Vlaha u Srbiji. Zbog specifičnih oblika vlaške muzičke tradicije, vedrih, temperamentnih, razuzdanih vlaških igara, Vlasi severoistočne Srbije su poznati . . .
Jovan Rašković, Srbin poreklom iz Knina, stanovnik Šibenika ali i sveta, momački stasao u vreme ustaškog genocida nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata, sin advokata, begunac ispred noža, lekar, profesor univerziteta i akademik, vrstan zna¬lac . . .
. . .
Politički Beograd i Srbija izloženi su višedecenijskim pritiscima, tačnije rečeno, spolja velikih sila i unutrašnjim raznih stranaka, stranaka nacionalnih manjina i nevladinih organizacija. Uoči puta u Vašington vodećih političara zemlje radi razgovora . . .
. . .
