Autor u radu objašnjava nastanak, karakter, i razvoj bosanskohercegovačkog federalizma unutar teorijsko-epistemološke paradigme istorijskog institucionalizma. Koristeći fokalne teorijsko-metodološke elemente istorijskog institucionalizma – analiza kritičnog . . .
Ideal antičkog građanstva i neposredne demokratije iz ovog perioda sastojao se u učešću svih punoljetnih odraslih muškaraca u procesu donošenja političkih odluka vezanih za polis. Ova velika ideja o građanima kao participantima u vođenju političkih . . .
U politikologiji izbori se smatraju suštinskim i ključnim političkim procesom. Njima se ne vrši samo puka smena vlasti, već se radi o kompleksnom sučeljavanju različitih ideja, stremljenja, interesa i politika, koje žele da se nametnu biračkom telu . . .
Autori u radu analiziraju različita obeležja mladih (studenske populacije) koja utiču na razmišljanja i delanja u pravcu emigracije. Upravo jedna takva njihova orijentacija upućuje na zaključak da je reč o njihovoj nedovoljnoj integraciji u društvu. . . .
Fedor Nikić tokom svoje naučne karijere bavio se problemima, odnosima i ličnostima novije srpske istorije. Posebno se bavio problemom mađarskog revolucionizma i pretenzijama ka srpskoj Vojvodini. Obradio je fenomen centralizma vlasti, te decentralizacije . . .
Druga Jugoslavija, na čelu sa njenim predsednikom J.B. Titom od 1961. do 1980. godine aktivno je učestvovala u međunarodnom životu, a posebno je aktivnim učešćem u Organizaciji Ujedinjenih Nacija (OUN) i Pokretu nesvrstanih uživala veliki ugled u svetu. . . .
В данной работе приводится сопоставительный анализ произведений двух классиков славянских литератур: «Горный венец» П. П. Негоша и «Тарас Бульба» . . .
U radu se analizira kako je promena tendencije procesa evropskih integracija, tj. njegov zaokret od ekonomske ka političkoj integraciji, uticala na politiku proširenja Evropske unije. Svaka promena u procesu integracija odražava se i na politiku proširenja, . . .
Ovaj rad ima za cilj da opiše i analizira fenomen istorijskog revizionizma, njegove interpretacije kao i reperkusije na dnevnopolitičku stvarnost. Takođe, u ovom radu izložena je geneza pojma istorijski revizionizam, uslovi u kojima najčešće dolazi . . .
Kontakt između terorizma i ljudske populacije se obavlja putem masovnih medija i što je više ljudi svesno njihove uloge, postaje jasno da oni emituju događaje u cilju pridobijanja gledanosti. Izveštavanje o terorizmu je prepuno novinarskih dilema i paradoksa, . . .
. . .
