Autor u tekstu polazi od stava da je SANU jedna od nekoliko najuglednijih i najznačajnijih institucija srpskog naroda. Njeno delovanje u okrilju srpske nacije i države Srbije ima verodostojan istorijski i kulturni značaj, poput Srpske pravoslavne Crkve, . . .
Ova tema je od velikog naučnog i društvenog značaja, pogotovo imajući u vidu šta Kosovo i Metohija znači za srpsku samosvest i nacionalni, kulturni i državno-politički identitet. U radu su prezentovane i analizirane aktuelne anonimne diplomatske i . . .
Ovaj rad razmatra problematiku konstitutivnih elemenata državnog kapaciteta (pre svega u vidu fiskalnog i pravnog kapaciteta) kao složene i dinamičke kategorije na preseku utilitarizma i konzervativizma. Prema autoru, utilitarizam je podležuća ideologija . . .
Rad analizira implikacije i opasnosti konstrukcije normativne teorije pravednog mira. Rad nije kritika bilo koje konkretne teorije pravednog mira koja pretenduje da bude opšteprihvaćena, budući da ona kao takva trenutno ne postoji, već nastoji ukazati . . .
Primenom neo-institucionalnog normativno-empirijskog pristupa i kriterijuma Interparlamentarne unije za ocenu demokratičnosti parlamenta, četiri saziva Skupštine Srbije (VIII-XI) analizirana su u skladu sa pet indikatora: reprezentativnost, transparentnost, . . .
Više od sedam decenija industrija ima veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Model razvoja i neefikasna tranzicija, posebno privatizacija, doveli su do prevremene deindustrijalizacije. Tranzicioni proces u srpskoj industriji nije stvorio konkurentnu . . .
Promatranje pravne prirode međunarodnog prava, njegovog važenja, ali i praktičnog uticaja koje ono ima, nikad nije prestalo da intrigira pravnu teoriju. Istorijski gledano, međunarodno pravo je prešlo dug put od njegovog inicijalnog sagledavanja kao kakve . . .
Pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji je proces koji više od 18 godina u kontinuitetu okupira interesovanje akademske zajednice, institucija, nevladinog sektora i samih građana. Evropska budućnost Srbije i Zapadnog Balkana je proklamovana od strane . . .
„Ukoliko želimo više stabilnosti u našem susedstvu, tada moramo održati kredibilne perspektive proširenja za Zapadni Balkan. Jasno je da neće biti daljeg proširenja tokom mandata ove Komisije i ovog Parlamenta. Nijedan kandidat nije spreman. Nakon . . .
. . .
Multinacionalne operacije (MnOp) predstavljaju aktivnosti, koje se preduzimaju u okviru sistema kolektivne bezbednosti i sistema kolektivne odbrane, u skladu s međunarodnim pravom i potvrđenim međunarodnim ugovorima i složen proces u kojima vojne snage, . . .
Savremeno društvo se svakodnevno nalazi na udaru mnogobrojnih procesa koji svakodnevno menjaju njegovu strukturu i dinamiku. Ubrzane promene su dovele do suštinske preraspodele globalne ekonomske, političke i vojne moći što je u velikoj meri izazvalo . . .
Rad ima za cilj da predstavi perfidnu ulogu Austrije u „komplotu“ velikih sila protiv ustaničkih pokreta Srba i muslimana tokom 1830–tih u Bosanskom ejaletu. Reč je o tri ustanka: muslimanskom Husein–kapetana Gradaščevića 1830–1832. protiv centralne . . .
Autor u članku piše o rumunskim geopolitičkim težnjama ka severoistočnoj Srbiji i Vlasima u njoj od kraja sedamdesetih godina 19. veka do danas. U radu se opisuju metode rumunske agitacije prema Vlasima u severoistočnoj Srbiji, a koju sprovode rumunska . . .
Predmet ovoga rada jeste Francuska buržoaska revolucija u naučnoj vizuri Slobodana Jovanovića. Istorijski kontekst u kome se odigrala, ličnosti koje su njome upravljale i politički dometi revolucije probudili su naučnu radoznalost većeg broja autora. . . .
Članak na više primera u rasponu od trideset godina ukazuje na političke sukobe civila sa pojedincima u vojsci ili pak protiv stajaće vojske kao ustanove. Narodna radikalna stranka se u prvim godinama svog postojanja protivila stajaćoj vojsci i isticala . . .
UVODNE NAPOMENE Priča o bunjevačkom poreklu započeće se rečima koje je 27. februara 1927. godine, u Narodnoj skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izgovorio narodni poslanik Marko Jurić (1880-1949), Bunjevac iz Subotice: “Istina je da se . . .
Sokrat je u Odbrani, ne bez ironije, rekao da od beseda svojih tužilaca ne prepoznaje samoga sebe, što je verovatno i Slobodan Milošević mislio i govorio o svojim tužiocima. SLOBODAN MILOŠEVIĆ U HAŠKOM TRIBUNALU Individualne apologije na sudovima . . .
. . .
