Ovaj rad bavi se multidisciplinarnim istraživanjem problema nacionalnog identiteta shvaćenog kao društveni konstrukt. S tim ciljem u uvodnom delu rada istraživan je socijalnopsihološki aspekt fenomena, potom je fokus pomeren na konstruktivni značaj . . .
Identiteti stvaraju i oblikuju interese ili potrebe, u zavisnosti od konteksta analize. Mnogi interesi, na primer, nacionalne bezbednosti zavise od ličnog identiteta koji je u vezi sa shvatanjima drugih identiteta. Pojedini akteri u društvenim odnosima, . . .
Radom se ukazuje na različite okolnosti u kojima je došlo do stvaranja nacija u zapadnoj Evropi, u odnosu na način i vreme kako je taj proces tekao kod srpskog naroda. Različit ambijent bivanja nacijom odredio je i drugačiji karakter nacionalnoj ideologiji. . . .
Populizam se javlja kao jedna od značajnih društvenih i političkih pojava, koja oko sebe stvara dosta kontroverzi. Na populizam se sa jedne strane gleda kao na ozbiljnu pretnju demokratiji, dok sa druge strane postoje shvatanja koja nastoje da populizam . . .
Predmet ovog rada je komunitaristički izazov modernoj državi. Autor ukazuje na razliku između liberalnog i komunitaristočkog shvatanja države. U prvom delu rada navode se osnovna pitanja sa kojima se suočava teorija države na kraju HH i početku XXI . . .
Predviđanje u politici je društveni fenomen, kori vešto balansirajući na razmeđu naučnosti i nenaučnosti, prirode i umetnosti, sa više ili manje uspeha, nudi alternativna rešenja na putu ka otelotvorenju opšteg dobra, kao cilja svake politike. . . .
Autor u članku govori o krizi demokratije u zapadnim društvima i u svetu, u epohi postmoderne, kao i sudbinom političkog koja je neodvojiva od demokratije. Polazi se od toga da je sadržaj moderne iscrpljen, i da je nastupila nova epoha, postmoderna. Postmodernu . . .
Sa širenjem Evropske unije ka jugoistoku, odnosno u pravcu mnoštva članica bivše Jugoslavije, vrlo je verovatno da će se njene institucije, koje se karakterišu suprotnostima i nejednakošću, pokazati kao nesposobne za suočavanje sa teretom koji sa . . .
Levica je u najvećem delu sveta razbijena i toliko uvučena u sistem da ju je teško prepoznati, bez obzira na to što bi surovost neloliberalnog kapitalizma trebalo da dovede do njenog jačanja kao reakcija na ovakvo stanje. Poraz levice je uveliko uticao . . .
Autor u ovom članku analizira savremeni period u razvoju srpske ustavnosti. On polazi od metodološke matrice po kojoj je ustavni poredak složen proizvod društvenih i istorijskih procesa. U skladu sa teorijom konstitucionalizma, razmatra političke uslove . . .
Osnovni uslov i cilj svake državne politike je opstanak države i društva u celini. Jedan od najvažnijih uslova za opstanak društva i države pored neophodnog razvoja demokratije i demokratskih institucija danas je izraženo postala potreba za stvaranjem . . .
Zakon predstavlja najznačajniju potporu savremenog pravnog poretka i nezaobilazni je element svakog razvijenog društva. Nije preterano čak reći da zakon predstavlja jednu konstantu ljudske civilizacije, s obzirom na njegovu višemilenijumsku drevnost, . . .
Ovaj rad se bavi proučavanjem vehabija kao produžetka selefije. Autor ukazuje na to da i oko samog naziva ovog islamskog političkog pokreta postoji veliki broj nesuglasica. Ovo je put koji su postavile prve tri generacije i on mora biti nepromenljiv. Pripadnici . . .
U radu autor razmatra globalne megatrendove u savremenom svetu i njihove implikacije po mir i stabilnost. U ovom kontekstu on se u svojoj analizi fokusira na mesto i ulogu Balkana u kontekstu globalnih i regionalnih odnosa. U radu autor se posebno bavi pitanjem . . .
Rad opisuje i analizira medijsko oružje savremenog doba ramovanje (framing). Reč je o analizi pakovanja i interpretacije informacija vodećih zapadnih mas medija o Kosovu i Metohiji. Ramovanje je značajno za analizu od kada je uticaj mas medija i njihov . . .
Ovaj rad se pozabavio razmerama destrukcije pogrešno postavljenog modela razvoja. Radi se zapravo o bezkoncepcijskom stanju razvoja ili stihijskom razvoju (neo)liberalne ekonomije. U takvom modelu razvoj je tek posledica: niz sticaja prirasta, kome tek doprinosi . . .
Prema mišljenju kritičke inteligencije problem savremene (ekonomske) krize nije u tržištu, već u slobodnom tržištu. U prirodi tako nešto ne postoji. Svako tržište ima svoje zakonitosti, inače to nije tržište. Pitanje je, dakle, u čiju korist . . .
U ovom radu je prikazan pravac ekonomske teorije vezan za procenjivanje efekata od trgovine, sa posebnim osvrtom na merenje kapaciteta države za integrisanje u ekonomsku uniju. Analiza započinje Smit-Rikardovim modelom komparatovnih prednosti i završava . . .
Autor u ovom radu razmatra odnos države i nevladinog sektora u Srbiji u procesu evropskih integracija. Rad je podeljen na tri dela. U prvom delu autor daje teorijski osvrt i istorijski prikaz odnosa države i civilnog društva, i navodi značaj civilnog . . .
