Boj na Kosovu je ostavio najdublji trag u kolektivnoj svesti Srba. Smrt oba vladara na bojnom polju je ostavila duboki utisak na savremenike obeju strana. Boj na Kosovu nije proslava poraza koja traje vekovima, kako se povremeno pogrešno interpretira. Naprotiv, . . .
Rad proučava procese i dešavanja u Srbiji nakon kulminacije kosovske krize u ključu „kosovskog zaveta” odnosno „kosovskog mita”. Ukazujući na njegove pogrešne interpretacije u odnosu na izvorno hrišćansko značenje o opredeljenju „između . . .
Kosovsku „dramu“ treba, prevashodno, posmatrati kroz vizuru promenjenih geopolitičkih odnosa između velikih sila i kao ključnu kariku u procesu rasrbljivanja Balkana, kao svojevrsne političke i vojne laboratorije i geostrateške prethodnice u „pohodu“ . . .
U ovom periodu, koji je jedan konstituišući period za partijski pluralizam u Srbiji, nema ni jedne relevantne političke partije koja se zalaže za nezavisnost Kosova, sa izuzetkom albanskih partija na Kosovu i Metohiji koje ne priznaju državu Srbiju niti . . .
Promenljiva kao i sve na svetu, tradicija se zbog sporog ritma promena shvata kao kulturna nepromenjivost zbog čega i ima neupitni status u zajednici. Određena prvenstveno svojom prošlošću, tradicionalna društva su se i odlikovala vekovnom nepromenjivošću . . .
Društveno zajedništvo nije za nas obično pitanje, već pitanje od presudnog značaja za čitavu budućnost. Bez konstituisanja stabilnog zajedništva nema ni efikasnog unutarnjeg objedinjavanja naše društvene zajednice, pa onda ni njenog uključivanja . . .
Trajnost geopolitičkih i geostrategijskih interesa uvek je bila prisutna, pogotovo kod velikih svetskih sila. Anglo-američki geopolitički i geostrategijski teorijski koncept formiran je na razmeđu 19. i 20. veka, a počiva na „tri stuba“: Alfredu Mehenu, . . .
Rusija ispoljava specifične kulturne i civilizacijske forme koje, svakako, nisu isključivo evropske, ali ni pretežno azijske. Rusija je najkrupnija planetarna simbioza dvokontinentalnih istorijskih i geopolitičkih iskustava, na ogromnom „međuprostoru“ . . .
Politika Rusije na Bliskom Istoku može se meriti vekovima, dok se prisustvo NATO može meriti decenijama. Ipak, NATO, kao simbol dominacije Zapada, nastavlja britansko nasleđe kontriranja Moskvi i uticanja na druge velike sile u tom regionu. Avganistan, . . .
Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnovni dokument na osnovu kojeg se izrađuju ostali dokumenti u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja institucija države radi ostvarivanja bezbednosti građana, države i društva. Da bi se moglo . . .
Referentne analize ukazuju da su glavni uzroci nestanka i nastanka država u novovekovnoj istoriji uglavnom nacionalni, religiozni, kulturološki, te da ekonomski faktor ima manji uticaj. Pri analizi ekonomskih argumenata za i protiv secesije krucijalna . . .
Rad se bavi transformacijom političkog marketinga, specifično komuniciranja, njegovih pojavnih oblika i suštinskih formi, promene ideoloških rečnika i generalnog uticaja nabrojanog na društvo. Političko komuniciranje više ne predstavlja samo razmenu . . .
Sergej Karaganov (1952), poznati ruski politikolog, dekan Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku, po vlastitom priznanju, liberal i zapadnjak, održao je početkom septembra 2009. predavanje na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, koje se pojavilo u javnosti . . .
. . .
. . .
