Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi. Osnovni uzrok te krize je defektan koncept privrednih reformi koji se primenjuje od početka 2000. godine i koji je doveo do ekstremno precenjene vrednosti dinara, nagle i preterane liberalizacije uvoza, pa je on . . .
Danas kada se srpska privreda nalazi u kolapsu naša politička i ekonomska upravljačka elita sve ekonomske probleme tretiraju kao posledicu svetske krize, a ozbiljnija analiza naše ekonomske zbilje pokazuje da je katastrofalno stanje u srpskoj privredi . . .
Metodi i instrumenti ekonomske nauke ne uspevaju da objasne ciklična kretanja privrede i izbijanja velikih ekonomskih kriza. Šta je u pitanju? Više ekonomista je dobilo Nobelovu nagradu za formulisanje mnogih, vrlo razrađenih i preciznih ekonometrijskih . . .
Nacionalna ekonomija i politika ulaze u turbulentno razdoblje. Interna i eksterna stabilnost zemlje i dalje će biti neizvesna, i pod stalnom kontrolom međunarodnih eksperata. Ekonomski model baziran na visokoj državnoj potrošnji, uvozu i zaduživanju . . .
U 2009. godini navršilo se dve decenije od pada Berlinskog zida i početka tranzicije bivših socijalističkih zemalja. Za većinu ovih zemalja tranzicioni hod po mukama nije bio lak, ali su 2004. i 2007. godine, neke od najuspešnijih zemalja postale članice . . .
Svetska finansijska kriza je nastala kao plod ogromne gramzivosti finansijskih i kvazi finansijskih institucija, primarno u SAD-u. Sve je bazirano na lakoj i brzoj zaradi preko kreiranja hipotekarnih kredita za sve šire slojeve stanovništva, u početku po . . .
Nivo deviznog kursa je važna determinanta ekonomske politike svake zemlje. On utiče na kretanje inflacije, platnobilansnu (ne)ravnotežu, socijalni položaj stanovništva, nivo zaduženosti, profitabilnost privrede i mnoge druge varijable. Kroz kretanja . . .
U radu se razmatraju strukturalna svojstva svetske tranzicione krize koja je karakteristična za period tekuće istorijske demisije svetskog (kapitalističkog) sistema. Svojstava krize u nekom lokalnom slučaju, ovde u slučaju srpskog društva i države, . . .
U radu se analiziraju informacije da je na sceni sumrak moći SAD i ponašanje Kine, Indije i Rusije, koje stvaraju alternativne institucije pokušavajući da stvore novi poredak bez SAD i Zapada. Urušavanje američke moći moguće je pratiti preko kursa . . .
Dugoročni globalni unipolaristički i unilateralni geopolitički i vojnostrateški interes i pretenzija SAD u 90-tim godinama je bio da se NATO univerzalizuje, “globalizuje” i prihvati kao novi i najbolje pronađeni sistem bezbednosti za Evropu i svet. . . .
Objašnjavajući savremenu svetsku ekonomsku krizu nastalu kroz uvišestručavanje finansijskog kapitala u odnosu na realni kapital što je kroz procese globalizacije dislociran, a potom informatičkim sredstvima dalje umnožavan i ubrzavan u svom kretanju, . . .
Velika svetska kriza uzdrmala je ekonomije SAD, zapadnih, kao i nekih drugih zemalja. Model življenja na račun budućnosti, uobičajen na Zapadu, pre ili kasnije je morao da dovede do krize. Da li sadašnji problemi predstavljaju uvod u predstojeće mnogo . . .
Osvrt na knjigu: Сергей Караганов (ред.), Россия и мир. Новая эпо� . . .
