Rad preisipituje (ne)mogućnosti preokreta u tokovima postmodernog društva koji bi temeljno promenili postojeće odnose i načine njegovog funkcionisanja, posmatrajući ih iz sve tri postideološke perspektive – liberalne, konzervativne i socijalističke. . . .
Malo je filozofa, možda nema ni jednog, koji su više osporavani a ipak tabuizovan kao Karl Marks. Nije potrebno biti marksist da bi se toga bilo svesno. To što obeležavamo dvestogodišnjicu njegovo rođenja i 170 godina od prvog izdanja Manifesta … ništa . . .
Autor se bavi shvatanjem pojma rada vodećih neomarksističkih teoretičara postmodernog vremena, Antonija Negrija i Majkla Harta. Ovi teoretičari ističu nematerijalni rad kao osnovni oblik kapitalističke proizvodnje u postmodernoj epohi, koji stvara nematerijalna . . .
Istoriografskom metodom razmatraju se stanovišta marksističke misli i radničkog pokreta o značaju nejednakosti (pojedinca, klase i države) kao jedan od bitnih uslova nastanka i održavanja koloijalizma. Marksova tvrdnja da nije moguća sloboda pojedinca . . .
U radu se razmatra Marksova teorijska perspektiva u odnosu na pojam društvene stratifikacije, društvene klase i klasne borbe. Društvena klasa se, uopšte uzevši, odnosi na grupe ljudi koji dele sličan društveni ili ekonomski položaj. Od izuzetne je . . .
Svest da se posredstvom štampe ideje mogu rasprostirati brže i efikasnije od bilo kojeg oblika interpersonalne komunikacije, usmerila je od rane mladosti Marksovo ideološko opredeljenje ka propagandnim tehnikama i metodama novinarstva, ali se o tome u naučnoj . . .
Predmet rada je određenje uzornog političara u dvadeset prvom veku čija bi politika mogla da globalni korporativni kapitalizam zameni socijalizmom kao svetskim procesom. Rad se zasniva na uverenju da je neophodno da se u današnja postpolitička društva . . .
Marks nije ostavio celovitu studiju o naciji i nacionalnoj državi. Ali je baveći se analizom struktura i procesa kapital odnosa, kao pozadinom dubinskih procesa nastanka nacije, proletarizacijom, i nacionalizacijom seljaštva, ostavio je mnogo zapisa o evropskim . . .
Postzapadni svet u koji ulazimo i u kojem vojno-političku, ekonomsku i moralnu alternativu opadajućem Zapadu predvodi pravoslavna Rusija, omogućava nam da jasno sagledamo dihotomiju, posebno u Evropi, između pravoslavnog civilizacijskog koda, i zapadnog, . . .
O Marksovoj i Engelsovoj mržnji prema Slovenima postojalo je mnoštvo podataka i to od ljudi koji su lično poznavali tvorce marksizma, ali su tokom postojanja SSSR-a i SFR Jugoslavije skrivani od javnosti. Radi se, uglavnom, o iskustvima ruskih revolucionara . . .
Svetozar Marković je imao ogroman uticaj na srpsku intelektualnu misao i društvo polovinom XIX veka. Za čitave generacije srpskih intelektualaca i političara bez obzira da li su zastupali leve ili desne političke ideje, on je bio svojevrstan učitelj. . . .
Rad koji je pred nama baviće se odnosom marksizma i katolicizma. Predmet istraživanja rada je nešto uži, a istraživački okvir se svodi na: katoličko viđenje marksizma kao društve filozofije, ideologije i pogleda na svet. Istraživanje obuhvata vremenski . . .
