Rad sagledava stvaranje Kraljevine SHS (Jugoslavije) kroz tri politička fenomena: realpolitiku, geopolitiku i identitet. Autor smatra da su ovo zapravo tri „potporna“ stuba preko kojih bi trebalo ocenjivati „arhitekturu“ novonastale države iz 1918, . . .
. . .
U Jugoslaviji su se u istoj državi našle originalna evropska, vrednosno-moralna Pravoslavna civilizacija i Zapadna kvazicivilizacija. (Ne)mogućnost njihovog kompromisa se analizira na primeru stavova Petog i Šestog kongresa Kominterne o Jugoslaviji i nacionalnom . . .
Autor se u radu bavi hrvatskom i srpskom idejom jugoslovenstva, i pri tome ukazuje na sve filološko-geopolitičke paradokse i probleme koji su pratili dve jugoslovenske države zasnovane na nenaučnoj, hrvatskoj Štrosmajer-Jagićevoj ideji jugoslovenstva. . . .
Ovaj rad je pokušaj autora da na osnovu pravnih, političkih i istorijskih činjenica podseti naučnu javnost na pogubnost stvaranja Jugoslavije po srpski narod na početku XX veka. Naime, svi srpski prijatelji su smatrali u to vreme da Srbima nije . . .
Posle Prvog svetskog rata očekivanja ne samo Srba, već i većine ostalih naroda, bila su da Srbija dobije teritorije na kojima Srbi čine etničku većinu. Međutim, ova očekivanja se nisu ostvarila. Ne samo da se nije formirala Srbija u etničkim granicama, . . .
U radu se analizira poreklo jugoslovenske ideje i njen razvoj od 1918 do 1992 godine. U drugom delu se ukazuje na šest razloga protiv i tri za srpsko prihvatanje jugoslovenstva. Razmatra se i gubitničko srpsko iskustvo u jugoslovenskoj državi. U drugom . . .
Rad /na osnovu nekih karakterističnih primera/ prikazuje kako je Rimokatolička crkva (Vatikan), sa spoljnim agresorima i domaćim pomagačima – posebno Crkvom u Hrvata, hrvatskim pravašima i njihovim derivatima – kovala planove, narušavala, ugrožavala . . .
Predmet analize ovog rada jeste dovođenja u korelaciju nedostatka nacionalne strategije i kretanja Srbije između statusa samostalne i zajedničke države. Cilj istraživanja jeste da se, na osnovu iskustava u proteklih sto godina shvati da je za donošenje . . .
SFRJ nije imala mogućnosti da opstane u promijenjenim međunarodnim okolnostima. Gubitak njenog dotadašnjeg geopolitičkog značaja poklopio se sa njenim unutrašnjim protivurjčnostima, pokazujući da ona suštinski nije imala državne mehanizme za odbranu. . . .
Različiti koncepti preuređenja sveta postojanje i ulogu države percepiraju na drugačije načine. Autor je pažnju posvetio tipovima država u civilizacijski zasnovanom svetskom sistemu i u njemu je posebno analizirao Srbiju kao tipičan primer tzv. rastrzane . . .
Autor u ovom radu analizira vizantijski zakon o pojedinim profesijama koji je nastao u X veku u Konstantinopolju u vreme cara Lava VI Mudrog. Ovaj tekst je poznat pod nazivom Eparhova knjiga i ostao je u upotrebi više narednih vekova. Najopširniji propisi . . .
