Nacionalnu i državnu politku Srbije, usmerenu na rešavanje problema Kosova i Metohije, potrebno je voditi sa stanovišta realizovanja vitalnih nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije. U jezgru tih interesa nalaze se vrednosti teritorijalnog integriteta . . .
Pitanje Kosova i Metohije se u istorijskom i aktuelnom vremenu u svesti građana Srbije iskazuje u izrazitom problemskom vidu. Autor polazi sa stanovišta da je razgovor aktera i tumača kosmetske drame, kulturna potreba i društvena vrednost, ali i neophodno . . .
Problem KiMje istorijski nasleđen ali posle NATO bombardovanja 1999. godine, dobija nova značenja, usmerenja i mogućna rešenja. Zapdnoevropski i američki diskurs o KiM je feat acomlipli. Srbija ne priznaje samoproglašeno otcepljenje uz pomoć vojne sile . . .
Autor u radu prezentuje neke od svojih istraživačkih rezultata o KiM u širem aspektu srpsko-albanskih odnosa, a povodom «unutrašnjeg dijaloga» o južnoj srpskoj pokrajini, koji je inicirao predsednik Republike u cilju razrešenja vekovnog sukoba dva . . .
U radu se preispituje termin „unutrašnji dijalog“ kao način dolaženja do određenog oblika saznanja. Reflektuje se originalni smisao kakav je kod Sokrata u poređenju sa stavovima antičkih sofista, kao i u kontekstu moguće moderne sofističke upotrebe. . . .
Kondomiijum je podela suverenosti nad nekom teritorijom između dve države. Autor iznosi model po kome se kosovsko pitanje rešava tako što Srbija i EU uspostavljaju kondominijum nad Kosovom. U pitanju je asimetrični kondominijum zato što EU nije država. . . .
U članku se analizira podela teritorije kao moguće rešenje nasilne i jednostrane secesije Kosova i Metohije. Autor ukazuje na događaje koji oblikuju stvaranje atmosfere u kojoj se 2018. godina označava kao ključna za rešavanje konflikta. Široka debata . . .
Predmet ovog istraživanja jeste pravno-politički položaj i status Kosova i Metohije. U prvom delu, kroz pravno-istorijski kontekst, ukazano je na razvitak Kosova i Metohije kao pravnog entiteta, u razdoblju između dva svetska rata, teritorijalne autonomije . . .
Istakavši da je u rešavanju kosovsko-metohijskog problema neophodno imati u vidu etičku i duhovnu dimenziju, autor poziva svakog ko namerava da se uključi u raspravu o tom problemu da najpre povede unutrašnji dijalog sa vlastitom savešću i čitavom . . .
Ekstremistički potencijal balkanskih društava je neupitan. Ipak, kada bi endemske balkanske ekstremizme pokušali klasifikovati prema već utemeljenim kriterijumima savremene politikologije i ostalih društvenih nauka, nailazimo na problem oličen u fluidnosti, . . .
Rad razmatra delovanje Evropske unije na Kosovu i Metohiji, kao deo njenog nastojanja da se afirmiše kao međunarodni politički i bezbednosni akter. Kosovska kriza postala je važan test za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ali i za delovanje . . .
Ovaj članak obrađuje osnivanje i rad Konzulata Kraljevine Srbije u Prištini od 1889-1912. godine Posle Berlinskog kongresa, od 1878. godine kada je Srbija i zvanično međunarodno pravno priznata kao nezavisna država, mogla je da otvara svoja diplomatsko-konzularna . . .
