ЗАПАДНИ БАЛКАН: ПРИМЕР ГЕОГРАФСКОГ РАСПОЈМЉИВАЊА И ГЕОПОЛИТИЧКОГ МАНИПУЛИСАЊА
ЕУ je за територију бивше Југославије, без Словеније, али са Албанијом, осмислила географски неадекватан и геополитички манипулативан појам . . .
ЕУ je за територију бивше Југославије, без Словеније, али са Албанијом, осмислила географски неадекватан и геополитички манипулативан појам . . .
У раду je испољена критичка тежња пропитивања хронотопа помодне и непоткрепљене дипломатске формулације „Западни Балкан“. Аутор се обраћа . . .
Појмови у јавној сфери често представљају оруђа политичког дискурса који сугеришу знамења, мењају перцепцију а потом и понашање оног ко их . . .
У раду ce разматра политичка функција u унутрашњи смисао употребе појмова „Југоисточна Европа“, односно „Западни Балкан“, за преименовање . . .
У тексту ауторка покушава да идентификује основне узроке неуспеха, или, прецизније узев, само делимичног успеха западно-балканског цивилног . . .
Родно место свих наука је филозофија чија је тежња да превазиђе све границе које је човек сам себи поставио: границе струке, специјалности u . . .
ЕУ деценијама води усаглашену економску политику према другим субјектима међународног права. Србија жели да постане чланица ЕУ и већ је добила . . .
Финансијска криза je Европу погурала ка интроспекцији, ка ревизији сопственог економског поретка и односа и последичио смањила вољу за промишљањем . . .
У политици Римокатоличке цркве, односно Ватикана, према исламу догађају се промене, које су у научним радовима назване „dimmityud“, тј. грубим потчињавањем . . .
Аутор у чланку разматра питање најављене платформе за КиМ, указује на чињеницу да она неоправдано касни, те разматра могуће моделе аутономије . . .
Кенет Волц (Kenneth Waltz) је инаугурисао нови правац у теорији међународних односа - неореалистички. Он je то урадио настављањем Аронове и Моргентауове . . .
Пре распада СФРЈ, Србија је по висини ДП-а по глави становника била на нивоу просечних вредности у СФРЈ. Словенија и Хрватска су биле изнад, . . .
Последњих година се код креатора економске политике јавља дилема да ли мерама економске политике креирати макроекономску стабилност, која . . .
Ефекти глобалне економске кризе условили су смањење пословне ефикасности српских привредних субјеката и узлазног тренда прилива страних улагања. . . .
Подаци о регионалном пореклу и социодемографским структурама становништва Србије у иностранству представљају веома важне показатеље у предвиђању . . .
У овом раду преиспитује се заснованост тезе групе аутора о неолибералном карактеру српске транзиције, помоћу анализе која се одвија на два . . .
. . .