Sedam nedelja pre nego što je januara 1919. sazvana konferencija u Versaju nastala je jugoslovenska država. Ovaj članak ukazuje da nijedna od sila-pobednica nije bitno uticala na takav ishod (bilo u pozitivnom ili u negativnom smislu), niti je imala političku . . .
Ovim radom ukazuje se da je istorija Srba u Jugoslaviji, najopštije kazano, predstavljala istoriju pocepanog naroda u podeljenoj zemlji. Južnoslovenska podeljenost dolazila je od različitih religija i različitih istorijskih tradicija jugoslovenskih naroda. . . .
Da bi država opstala, pored niza drugih, neophodno je ispuniti i makar jedan od dva elementarna preduslova: ona ili mora biti izraz dugog narodotvornog procesa jedne nacije; ili mora posedovati centralne institucije koje će braniti njene interese, a za šta . . .
U radu autor ispituje i tumači šta je u istorijskoj stvarnosti i mentalnim predstavama bila Jugoslavija. Polazeći od bitnih hronotopa jugoslovenske države, autor tumači astanke i nestanke raznih istorijskih oblika jugoslovenske države u 20. veku. Pri . . .
Rad je posvećen determinantama raspada prve i druge Jugoslavije. Cilj analize je da pokaže da raspad i ratovi koji su vođeni na jugolsovenskom tlu imaju dublje determinante, da nisu samo lokalna balkanska zbivanja već da imaju i globalne implikacije. . . .
Jugoslovenska država, iako je menjala etničke, teritorijalne i političke okvire, ni u jednom obliku nije mogla da opstane zbog nedostatka ukutrašnje kohezije. Iz istih razloga zbog kojih nije funkcionisala tzv. velika Jugoslavija, neodrživa je i tzv. . . .
Rad se bavi stavovima srpske političke emigracije koja je, posle Drugog svetskog rata, posvetila naročitu pažnju antisrpskim osnovama Titove Jugoslavije. Totalitarni režim, koji se odrekao bilo kakve demokratije, na jednoj, i srbofobna politika jugoslovenskog . . .
Udžbenici istorije, kao primarno sredstvo u nastavnom procesu, nisu samo prenosioci znanja o istorijskim procesima, pojavama i događajima, već i značajan činilac u izgradnji i definisanju ličnih i kolektivnih identiteta, kao i odraz stavova akademske . . .
Verovatno razumete da su u proteklih trideset godina, naročito nakon pada komunizma, ljudska prava postala nova ideologija na kraju ideologija. Svi su saglasni sa idejom ljudskih prava. Za levo i desno. Za sever i jug. Za državu i crkvu. Zašto su nam onda . . .
Pojam ljudskih prava ima u izrazito religiozno opredeljenim kulturama ili kontekstima nešto drugačije značenje nego u kontekstu liberalne kulture. Prema tome, izvršavanje ''fatve'' protiv jednog navodno blasfemičnog književnika ili, da navedemo anarhoničan . . .
U radu se razmatra odnos nekih od najvažniji pojmova i koncepcija u filozofiji kao što su oni slobode i identiteta. U razvoju analize ona postaje kontekst filozofskog smisla interesovanja za interes bezbednosti. Analizira se karakter dve vrste normi, teleološke . . .
U radu se razmatra filozofski i naučni osnov pitanja o bezbednosti. Bezbednost se sagledava u kontekstu antropološkog fenomena. Utvrđuje se da težnja ka opstanku i očuvanju ljudski zadobija artikulaciju pre svega kroz egzistenciju. Ona podstiče sopstvenu . . .
U radu se razmatra odnos nacionalnog identiteta i nacionalne bezbednosti. Analiza se odvija u kontekstu analize teorija nacije uopšte i načina na koji se formuliše uloga interesa bezbednosti. Na osnovu toga se razmatra više načina na koji se može razumeti . . .
Predmet ovog rada jeste osvrt na entološku teoriju bezbednosti i humanološki menadžment pristup profesora Milenka Bodina. Osnovni cilj jeste da se sagledaju mogućnosti primene ove teorije u menadžmentu nacionalne bezbednosti. Nacionalna bezbednost, sagledana . . .
