СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И КРИЗА – ОДГОВОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ПАНДЕМИЈУ COVID-19

Од децембра 2019. године пандемија COVID-19 је значајно променила социјалне и економске околности у свим државама света, те су након светске економске и мигрантске кризе националне државе поново суочене са изазовом прилагођавања социјалних политика. Са друге стране, постмодернистичке идеје, и из њих произашли нови социјални ризици у протеклих неколико деценија, увелико су ослабиле позицију наци...

СОЦИЈАЛНЕ РЕФОРМЕ У ПОСТКОМУНИСТИЧКИМ ДРЖАВАМА – ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ТРАНЗИЦИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ МОДЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Након слома комунизма у Централној и Источној Европи између 1989. и 1991. године, у бившим комунистичким државама отпочео је процес опсежне економске, социјалне и политичке транзиције. Развој слободног тржишта и демократије у овим земљама резултирао је променама које су за циљ имале модернизацију националних система социјалне сигурности. Настојећи да укажу на основне карактеристике актуелног...

ПОДРШКА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА РАЊИВИМ ДРУШТВЕНИМ ГРУПАМА ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Последње глобалне кризе допринеле су појачаној рањивости одређених друштвених група и поставиле изазов пред државним сектором да обезбеди друштвене мреже подршке и солидарности као директан одговор на кризом нарушено социјално благостање. Организације цивилног друштва, које традиционално спроводе активности подршке рањивим друштвеним групама, препознате су као важан актер у ублажавању последица...

БАНКЕ ХРАНЕ – НЕУСПЕХ ДРЖАВЕ БЛАГОСТАЊА ИЛИ ЧИН МИЛОСРЂА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА?

Традиционално, системи социјалне сигурности покривају ризик од сиромаштва, односно ризик од немогућности задовољавања основних потреба у датом друштву. Упркос томе, сиромаштво и социјално искључивање су у различитој мери и даље распрострањени у свим државама Европе, манифестујући се у појави глади, сиромашне и несигурне исхране. Предмет рада су банке хране, организације цивилног друштва које у ...

ПОЛИТИКЕ АКТИВАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ НЕОЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА У ЕВРОПИ НАКОН ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Економска криза која је захватила простор Европе 2008. године довела је, између осталог, и до пораста стопе незапослености и стопе сиромаштва у европским државама. С обзиром на утврђену међуповезаност незапослености са појавом сиромаштва, препорука Европске уније односила се на повећање запослености у државама чланицама. Предмет овог рада су програми активације на тржишту рада у европским држав...

СОЦИЈАЛНО ИСКЉУЧИВАЊЕ ДРЖАВЉАНА ТРЕЋИХ ЗЕМАЉА СА ЕВРОПСКИХ ТРЖИШТА РАДА

Предмет анализе у овом раду је положај држављана трећих земаља на европским тржиштима рада. Циљ је утврђивање постојања и одлика неједнакости у приступу, радном ангажману и исходима на тржишту рада за држављане трећих земаља у европским државама, као и начина креирања ових неједнакости. Теоријски оквир анализе представља концепт социјалног искључивања и са њиме повезан концепт ограниченог грађа...

ЕФЕКТИ РЕФОРМИ У ОБЛАСТИ РАДА У СРБИЈИ

Предмет анализе су реформе у области рада и радних односа у Србији из угла социјалне политике. Циљ ауторки је да анализом њихових ефеката, посредством описа стања на тржишту рада, укажу на прилике, али и на препреке за реализовање агенде запошљавања. Теоријски оквир анализе представљају поставке Гаја Стендинга (Guy Standing) о прекаријату, под којим се подразумева класа људи која се убрзано уве...

ПРОЦЕНА ИЗАЗОВА ЗА ПРОФЕСИЈУ СОЦИЈАЛНОГ РАДА ОД СТРАНЕ СОЦИЈАЛНИХ РАДНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У овом чланку су приказани резултати из квалитативног дела истраживања „Изазови за професију социјалног рада након економске кризе у Републици Србији“. Циљ рада је да се идентификују изазови за професију социјалног рада из перспективе социјалних радника запослених у центрима за социјални рад у Републици Србији, у контексту реформе социјалне заштите. Истраживање је спроведено упућивањем упитника...

ТРЕНДОВИ РЕДИСТРИБУЦИЈЕ БЛАГОСТАЊА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА БЛАГОСТАЊА

Начин редистрибуције социјалних бенефиција је кључан критеријум разликовања модела држава благостања у европској пракси. Системи социјалне сигурности широм Европе након економске кризе 2008. године реструктуирају социјална права. У складу са тим, главни циљеви рада су одређивање карактера и садржаја редистрибутивне политике у европским државама благостања након економске кризе, као и откривање ...