Институт за политичке студије
Публикације
КОЈИМ ПУТЕМ ПОСЛЕ УНУТРАШЊЕГ ДИЈАЛОГА О КИМ?
Полазећи од својих ставова изречених на почетку унутрашњег дијалога о КиМ, аутор анализира три кључна питања. Прво, каква је потенцијална улога уставноправне науке данас у решавању косметског питања. Друго, какав је актуелни однос права и политике у решавању косметског питања. Треће, који су уставноправни и други сценарији за решавање косметског питања. Он закључује да Србија не може и не сме д...
УЗ ДИЛЕМУ О ПРАВУ УЧЕШЋА СТУДЕНАТА У ПРЕДЛАГАЊУ КАНДИДАТА ЗА ДЕКАНА
ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТАЧКИ ДНЕВНОГ РЕДА „РАЗМАТРАЊЕ НАЧИНА УЧЕШЋА СТУДЕНАТА У ПОСТУПКУ ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА“
ЗАБЛУДЕ О ПРЕЛАЗНОЈ ВЛАДИ
У последње време, на нашој политичкој сцени, поново се учестало употребљавају изрази као што су „техничка влада“ и „прелазна влада“, као да између њих постоје некакве сличности или чак знак једнакости. Из угла уставног права, то је сасвим погрешно. „Техничка влада“ је израз који се користи у свакодневном политичком говору, а може се наћи и у уџбеницима уставног права. Њиме се означава влада кој...
ИМУНИТЕТ НЕОДГОВОРНОСТИ ПОСЛАНИКА – УСТАВНОПРАВНИ И КРИВИЧНОПРАВНИ ПОГЛЕД
Имунитет неодговорности је класичан институт јавног права који подједнако припада уставном праву и кривичном праву. Његово разумевање није могуће без сједињеног погледа обе науке. Конститутивни елементи имунитета неодговорности су: основ (устав), разлог постојања (заштита слободе говора и ауторитета парламента), временско дејство (трајање заштите, нарочито моменат отпочињања заштите) и обухват ...
УЗ ДИЛЕМУ О КОНТРОЛИ УСТАВНОСТИ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА
Овај рад је у форму научног чланка преточено излагање аутора који је био учесник јавне расправе у поступку за оцену уставности Првог споразума о принципима нормализације односа Београда и Приштине, тзв. Бриселског споразума. Дајући свој одговор на питање природе тзв. Бриселског споразума, указујући на његову садржинску неуставност итд., аутор нема дилему да у сукобу начела супрематије Устава и ...
“СЛУЧАЈ ТОМИЋ“: ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПОСЛАНИЧКОГ ИМУНИТЕТА НЕПОВРЕДИВОСТИ
У овом раду, аутор, подстакнут последњим случајем примене имунитета у нашој уставној пракси, поставља две хипотезе. Прва је да посланичке имунитете у Републици Србији треба преиспитати. Друга је да имунитет неповредивости мора опстати као елемент правног положаја посланика, али да га треба редефинисати тако да више одговара савременим условима у којима функционише представничка демократија. Осл...
ДА ЛИ ЈЕ УСТАВНО ПРАВО И ДАНАС ДАЉЕ ВАЖНО?
У раду се аутор бави променама обележја уставног права у првим деценијама XXI века, спољним и унутрашњим факторима тих промена и друштвеним ангажманом уставноправне науке и уставних правника у савременој друштвено-политичкој заједници. Он даје најпре своје виђење релевантности класичног уставног права, да би потом указао и на факторе његовог преображаја, као што су интернационализација уставног...