ПРАВДA И ЕКСПЛОАТАЦИЈА КОД АНАЛИТИЧКИХ МАРКСИСТА – ОДРИЦАЊЕ ОД „ФЕТИШИЗАЦИЈЕ РАДА”

Мјесто на коме школа аналитичког марксизма значајно одступа од учења класичног марксизма јесте у схватању шта рад представља за животе људи. Класични марксисити су били и сувише заокупљени радом. Рад је био основно мјерило свих осталих теоријских категорија. Сам појам експлоатације у класичном марксизму одређује постојање најамног рада као инхерентно неправедно. Експлоатација изведена из маркси...

ПОДСТИЦАЈНОСТ И ПРИНЦИП РАЗЛИКЕ – РОЛС-КОЕНОВА ТРИЛЕМА

Принцип разлике, схваћен у својој уској варијанти захтјева братство као посебан однос пријатељства и солидарности који постоји у друштву. По принципу братства надарени у друштву неће захтијевати посебне подстицаје како би били продуктивнији већ ће бити емпатични према оним у најгорем положају и из тог разлога ће и без подстицаја једнако придоносити друштву. У праведном друштву постоји посебан е...

ДЕЛИБЕРАТИВНА ДЕМОКРАТИЈА И ФОРУМИ ЗА УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ ДЕЛИБЕРАТИВНИХ ВРЛИНА

Идеал античког грађанства и непосредне демократије из овог периода састојао се у учешћу свих пунољетних одраслих мушкараца у процесу доношења политичких одлука везаних за полис. Ова велика идеја о грађанима као партиципантима у вођењу политичких процеса се налази у сржи делиберативног модела демократије. Кроз јавну расправу грађани треба да дођу до “јавне разложности” у виду политика погодних з...

МУЛТИКУЛТУРНА КРИТИКА ЛИБЕРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ПАСИВНОГ ГРАЂАНСТВА

Послијератна ортодоксија у области грађанства узима стваралаштво Т. Х. Маршала и његову књигу “Класа, грађанство и друштвени развој” као најзначајније дјело у теорији грађанства. Рад говори и о једном схватању “пасивног грађанства” које Маршал приказује у намјери да прикаже грађанство и грађанина као субјекта који има “право на права”. Афирмишући на овај начин појам грађанства, Маршал је сматра...