ПОЛИТИКОЛОШКА МИСАО ЛУКЕ ЗРНИЋА

Лука Зрнић је написао више дела, углавном научних брошура, које су на граници публицистике и науке. Не поседују особен научни допринос, али су значајне јер у створене почетком 20. века. У својим радовима о демократији, вери, држави, институцијама, Зрнић подржава модерно у односу на традицију и конзервативизам. По опредељењу је легитимиста и пацифиста. Није присталица социјалдемократске идеје ко...

ПОЛИТИКОЛОШКА И ДРУШТВЕНА МИСАО МИЛУТИНА НЕШИЋА

О Милутину Нешићу се мало зна. Милутин Нешић је мало познат у научној јавности. Деловао је крајем 19. и првој половини 20. века. Писао је дела о српској историји, али и стручне радове о правној тематици. Може се сматрати једним од првих модерних српских политиколошких писаца, јер је писао о власти, државној управи, политичком моралу, корупцији и свим негативним појавама које прате и раздиру срп...

РАДОМИР ЛУКИЋ: ПОЛИТИКОЛОШКА И ФИЛОСОФСКА МИСАО

Радомир Лукић је у многим својим радовима дао велики допринос политиколошкој науци и филозофији права. Готово да нема друштвене појаве коју он није сагледао не само са правне позиције, већ и са позиције политикологије и филозофије права. Сматрајући да између тих структура често и нема границе.

СТЕВАН РАДОСАВЉЕВИЋ – БДИН О СРПСКО ЦРНОГОРСКИМ ОДНОСИМА

Сте­ван Ра­до­са­вље­вић Бдин спада у недовољно истражену личност српске националне политике крајем 19. и почетком 20. века. Писао је стручне радове о српској националној политици и положају српског народа у Османској империји и залагао се за културну и политичку акцију Србије. По­ли­тич­ки је био про­тив­ник ра­ди­ка­ла, али у мно­гим схва­та­њи­ма по­го­то­во у ак­ци­ји пре­ма Ју­жној и Ста­р...

МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ КАО ДИПЛОМАТА

Милован Миловановић се бавио проблемом источног питања, тј. политике балканских држава и великих европских сила према проблему источног питања у другој половини 19. века. Посебно се бавио српско-бугарским односима, њиховом историјском и савременом проблему. Један је од првих аутора који се почео озбиљно бавити српско-хрватским односима.

КОМУНИСТИЧКА ПРАВНО ПОЛИТИЧКА ДЕСТРУКЦИЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1944-1990.

Идеја комунистичког покрета у Југославији је била од почетка да се Косово изузме из састава Србије због наводног већег броја Албанаца од Срба на Косову и њиховог третирања као националне мањине. Сплетом историјских околности ту идеју су почели да остварују од 1944. закључно са Уставом 1974. године. Проблем Косова фактички постоји од 1944, када комунистичко руководство почиње његово издвајање кр...

ПОЛИТИЧКА МИСАО НИКОЛЕ СТОЈАНОВИЋА О ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРВЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Никола Стојановић, члан Југословенског Одбора и истакнути политичар у првој југословенској држави сматрао је да је однос централизма и децентрализма кључни у изградњи Југославије. Био је против сепара­тизма али истовремено и против унитаризма у изградњи Краљевине СХС а потом Југославије.

ФЕДОР НИКИЋ О ПРОБЛЕМУ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Федор Никић током своје научне каријере бавио се проблемима, односима и личностима новије српске историје. Посебно се бавио проблемом мађарског револуционизма и претензијама ка српској Војводини. Обрадио је феномен централизма власти, те децентрализације и локалне самоуправе у Србији, од Карађорђа кроз цео 19. век, све до уједињења у Краљевину СХС/Југославију, 1918. године. Проблемом децентрали...

МАСОНЕРИЈА И ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ДО 1914. ГОДИНЕ

Утицај масонерије у Краљевини Србији у неколико деценија XIX века, за владавине династије Обреновић, затим њен утицај на промену династије почетком XX века и до Првог светског рата био је врло битан у креирању спољне политике која је на крају довела до уласка Србије на страну Антанте у светском рату а против централних сила са свим последицама које су уследиле по српски народ. Масонерија је са ...

КОНКОРДАТ – МЕЂУНАРОДНИ УГОВОР ИЛИ ПОЛИТИЧКА АКЦИЈА

Током постојања конкордата увек се постављало питате да ли је реч о специфичном међународном уго­вору и предмету међународног јавног права или политичкој акцији Ватикана и Римокатоличке цркве према сувереним државама а нарочито према православљу и словенству.