Институт за политичке студије
Краља Милана 16
улаз Добрињска 11 (IV спрат)
11000 Београд
Др Вања Глишин
Доц. др Вања Глишин је научни сарадник и руководилац Центра за геополитику у Институту за политичке студије. Заменик је главног и одговорног уредника научног часописа „Национални интерес”.
Докторске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду завршио је 2023. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства” са оценом 10. Тиме је стекао звање доктора наука са 28 година као први у генерацији.
Током досадашње каријере, Глишин је био ангажован у настави као сарадник и асистент на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду од 2017. до 2020. године и на Високој школи за комуникације у Београду од 2021. до 2023. године. Током 2020/2021. године био је ангажован на пројекту у оквиру Факултета политичких наука Универзитета у Београду као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Објавио је више од 50 радова и научне монографије: „Балканска геополитичка парадигма” 2019. године, „Савремени међународни односи и геополитика” у коауторству са проф. др Љубишом Деспотовићем 2021. године и „Одбрана Србије” у издању Архива Војводине и Института за политичке студије 2023. године. Поља његовог интересовања су међународни односи, геополитика и безбедност.
Глишин је био сарадник у организацији Међународног научног скупа „Kултура безбедности: мигрантске кризе, стање, перспективе, ризици” 2017. године, излагао је на Међународном научном скупу „Религијски и конфесионални идентитети као актери могућих сукоба на Балкану и у Европи” 2018. године, учествовао је на пројекту под називом „Kапацитети информационог друштва за одрживи развој на подручју АП Војводине” 2019. године, затим на Међународној видео конференцији под називом: „Безбедносне кризе у 21. веку и како њима управљати?” 2020. године. Такође, Глишин је учествовао на научном скупу: „Разлози, искуства и последице слома Југославије 1941. и 1991. године”, излагао је на научном скупу: „Kосово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“ 2021. године. Током 2022. године, Глишин је учествовао на Међународној научној конференцији „Историја као инструмент геополитике”, на научној коференцији „Српске националне интеграције и дезинтеграције кроз времена“ у Лесковцу, на научној конференцији „Српски народ у Старој Србији и Македонији (1766-1991) и Балкански ратови 1912-1913.” у Прохору Пчињском и на научној конференцији „Перспективе политичких наука у савременом друштву” у Београду. Током 2023. године учествовао је на Међународном научном скупу „Право између идеала и стварности” на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици и на Међународном научном скупу „Образовање у време пандемије Kовид-19: искуства и поуке” на Учитељском факултету Универзитета у Београду.
Добитник је „Светосавске повеље” Института за политичке студије као аутор најбољег научног рада у научном часопису од изузетног националног значаја „Политика националне безбедности”, 2023. године.
Све радове можете погледати на Орцид профилу:
https://orcid.org/0000-0002-7747-6205
Публикације
СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ – ПАРТИЦИПАЦИЈА МЛАДИХ ПРИ КРЕИРАЊУ СТРАТЕГИЈА
Кључно питање овог рада су домети општина и градова АП Војводине у партиципацији грађана, приликом планирања локалног одрживог развоја. До одговора на ово питање долазимо тако што најпре образлажемо значај одрживог развоја, његову локалну димензију и неопходност партиципације грађана (електронска и традиционална). Потом је извршен „површински” сегмент анализе – анализира се стање локалних страт...
УПОТРЕБА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У РУСКО-УКРАЈИНСКОМ РАТУ
Руско-украјински сукоб својим геополитичким значајем превазилази регионалне границе, због чега је неминовно да о њему говоримо као о сукобу глобалних размера. Директна и/или индиректна инволвираност бројних држава света у овај сукоб, посебно у виду војно-техничке, технолошке, привредне и економске умешаности, наведено и потврђује. У фокусу нашег рада је војно-технички аспект, односно употреба в...
ЕКСТРЕМИЗАМ И НОВА РЕАЛНОСТ: СВЕТ У ДОБА КОРОНАВИРУСА
Приказ књиге: Ђорић, Марија. 2021. Екстремизам и нова реалност: Свет у доба коронавируса. Београд: Институт за политичке студије, 200 стр.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ИДЕНТИТЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И СТРАТЕГИЈА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
У раду ћемо настојати да дефинишемо геополитички положај Србије и српског народа на Југоистоку Европе, његова основна обележја и сложеност. Такође, настојаћемо да што прецизније одредимо геополитички идентитет Срба, као важно национално и геополитичко обележје које на објективан начин утиче на свеукупну перцепцију њеног геополитичког одређења и спољнополитичког понашања у трусном балканском пој...
АМЕРИЧКА МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА КАО МАЛИГНА ЕКСПЛИКАЦИЈА КОНТИНУИТЕТА АНГЛОСАКСОНСКИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ДОКТРИНА
У раду ћемо настојати да прикажемо континуитет англосаксонских геополитичких доктрина и стратегије америчког освајања и милитаризације источне и југоисточне Европе у временском континуитету од почетка Хладног рата до данас. Да бисмо разумели и адекватно одговорили на тему и предмет истраживања, уводни део рада посветићемо кључним англосаксонским геополитичким доктринама које су темељ америчке с...
POLITICS BETWEEN AUTHORITY AND POWER
Book review : Ljubiša Despotović. 2022. Politics between Authority and Power: Introduction to Political Science. Novi Sad: Nacional, p. 294.
БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“
Историјски процеси и геополитички положај Републике Србије условили су постојање геополитичких жаришта на територији државе, што се одражава на националну безбедност. Територијалне јединице на којима уочавамо различите облике трајних или периодичних нестабилности и сукоба одређујемо као геополитичко жариште и у даљим корацима истраживања анализирамо конфликтне потенцијале на локалном и регионал...
ПОКРЕТИ ПОДСТАКНУТИ И МОБИЛИСАНИ „ОДОЗГО” – УПОРЕДНА АНАЛИЗА ДРЖАВНО-СПОНЗОРИСАНИХ ПОКРЕТА У РУСИЈИ И СРБИЈИ
Аутори у раду истражују концепт, изазове и разлоге за потенцијалну реализацију пројекта владајуће партије под називом „Покрет за народ и државу”. Реч је, дакле, о државно-спонзорисаном покрету, који је подстакнут и мобилисан „одозго”, што је предмет наше анализе. Први пут споменут и представљен јавности током септембра 2022. године пројекат је - упркос многобројним спекулацијама о председниково...
СВЕТОСАВЉЕ КАО ВЕЗИВНА НИТ ПОСТОЈАЊА И ИСТОРИЈСКОГ ТРАЈАЊА
Приказ књиге: Љубиша Деспотовић. 2019. Геополитика Светосавља: српско национално питање у историјском распону од крштене до природне Србије. Сремски Карловци: ИП Каирос, 431 стр.
ARTIFICIAL INTELLIGENCE IN THE SECURITY STRATEGIES OF THE USA AND CHINA AT THE BEGINNING OF THE 21ST CENTURY – THE STRUGGLE FOR GLOBAL DOMINANCE
The development of artificial intelligence (AI) and its increasing application across various sectors of the state and society necessitates monitoring, studying, and actively adopting knowledge and conclusions on the subject across all scientific fields. In recent decades, we’ve observed a comprehensive use of AI in the security strategies of major powers like the United States and China, resul...
Књиге
СРБИЈА НА "ЗАПАДУ": Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације
Нова књига у издању Института за политичке студије, Београд и Архива Војводине СРБИЈА НА „ЗАПАДУ” – Српско двовековно распеће између модернизације и вестернизације, аутора др Вање Глишина. Ова монографија настала је на темељима измењеног и допуњеног текста докторске дисертације „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства”, Вање Глишина,...