РЕВИЗИЈА ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА – ДЕЈТОН 2

Oд момента потписивања Дејтонског мировног споразума одвија се паралелни процес „пузајуће“ ревизије, чији су иницијатори, пре свега, амерички дипломатски представници са Ричардом Холбруком на челу, који се, иначе, сматра главним креатором овог међународног уговора. Холбрук је, с једне стране, хвалио мировни аспект Споразума, а с друге стране, оспоравао његов уставни сегмент садржан у Анексу ...

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ СРБА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И ИЗБОРИ 2014. ГОДИНЕ

Традиционално обележје југоисточне Европе да је место мултиетничког сусретања и сукобљавања, империјалних тежњи великих сила на почетку 21. века веома је илустративно баш на примеру БиХ. Мада је српски народ један од европских народа, који је у односу на своју величину дао највеће жртве, од те исте Европе је за узврат награђен казном жртвеног јарца. Није само пут до мира био тежак и мукотрпан п...

ПОЛИТИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ УСТАВНО-ПРАВНОМ ПОРЕТКУ СРБИЈЕ

Теоријско-истраживачки рад за основу научне ана­лизе има савремени уставно-правни развој Србије и њених политичких институција. По својој основној дефиницији свака организација власти је инструментална категорија, што значи да у малим политичким заједницама још увек не постоји објективна потреба за посредовањем између друштвене заједнице и институција власти. На почетку рада систематски је и си...

ОДРЖИВОСТ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ КАПАЦИТЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Глобализација као неоимперијални концепт по капацитет малих држава, па тако и Републике Србије, постаје стожер кризе на социјалном, политичком, безбедносном и др. пољу и иницијатор је угрожавања демократије, социјалног раслојавања на државном и међународном нивоу. Глобализација на државном и међународном нивоу представља тренд десуверенизације и прекрајања државних територија. Само ове наведене...

ОДНОС ИЗМЕЂУ ЗАКОНОДАВНЕ И ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ НА ПРИМЕРУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 1990. И 2006. ГОДИНЕ

У области хоризонталне организације поделе власти ни уставотворац Устава од 1990, нити Устава од 2006. године нису успели да отклоне недостатке уставног система Србије. Уставотворци нису успели да до краја изведу доследне уставне реформе које би за резултат имале стварање новог, складног, мешовитог и функционалног уставног система Србије. Уставом од 2006. године, у суштини, само је незнатно изм...