Институт за политичке студије
Др Сања Лазаревић Радак
Сања Лазаревић Радак, Београд 1978., дипломирала је на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду 2002. године, а магистарску тезу Интердисциплинарни приступ ауторитарности: политичка димензија и могуће синтезе одбранила је 2006. године на Катедри за интердисциплинарне студије, смер социо-културна антропологија, Филозофског факултета у Београду. На истој катедри 2010. године, одбранила је и докторску дисертацију Представе о Србији у енглеским и америчким путописима између два светска рата. Од 2003. до 2005. године сарађивала је у извођењу наставе на предмету Антропологија друштва на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Од 2007. године, била је запослена као истраживач - сарадник на пројекту Дунав и Балкан: културно-историјско наслеђе (177006) Балканолошког института САНУ, где је 2012. године изабрана је у звање научног сарадника, а потом, 2017. године стекла звање виши научни сарадник. Од децембра 2019. запослена је као виши научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду, где је 2022. године, стекла звање научни саветник. Одржала је више јавних предавања, предавања по позиву и учествовала на бројним међународним конференцијама. Објавила је монографије: На границама Оријента: представе о Србији у енглеским и америчким путописима између два светска рата, Панчево, Мали Немо, 2011; Откривање Балкана, Панчево, Мали Немо, 2012; Невидљиви Балкан: прилог историји постколонијалних географија, Панчево, Мали Немо, 2014; Филм и политички контекст: о српском и југословенском филму; Југословенски филм и криза социјализма, Мали Немо, Панчево, 2019. Уредила је тематски зборник: Између здравља и болести: поглед са Балкана, Београд, Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Удружење фолклориста Србије, 2019., и публиковала преко деведесет радова у домаћим и страним научним часописима. Научне и стручне радове објављује у научној периоици и тематским зборницима у земљи и иностранству. Уређује научни часопис од националног значаја Свеске: књижевност, уметност, култура.
Област њеног интересовања која отпочиње као имагологија, у протеклих седам година обухвата политичку антропологију, визуелну антропологију, родну тематику и студије медија.
Публикације
ГАВРИЛО ПРИНЦИП У УЛИЧНОЈ УМЕТНОСТИ: ПРИМЕР ИДЕОЛОШКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
Упркос томе што је инструментализован кроз писане наративе и званичну историју сећања, како у Краљевини Југославији, тако у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Гаврило Принцип, у Србији, упоредо са званичном, историјском улогом постаје супкултурни јунак и херој улице, о чему сведочи континуирана употреба његовог лика у уличној уметности. Како би се разумеле употребе његове биогр...
ЕВРОПА ПРЕД ПОЛИТИЧКИМ ОГЛЕДАЛОМ
Приказ књиге: Vukasović, Dejana. 2020. Constructing a (EU)ropean Identity. The Balkans and the Western Balkans as the Other. Beograd: Institut za političke studije, str. 194.
ЗАПАДНИ БАЛКАН КАО PUER AETHERNUS: ПРИЛОГ ЧИТАЊУ ЈЕДНОГ МИТА
Пoврaтaк нa мoдeрнистичкe тeoриje, oбoгaћeнe пoстмoдeрним искуством и мeтoдoлoгиjoм, oмoгућиo je Дaрeну Кeлсију (Darren Kelsey), синтeзу критичкe aнaлизe дискурсa, тeoриja рeпрeзeнтaциje и тeoриje o aфeктивнoм квaлитeту митoлoгиje. Из ове синтезе произашли су иновативни закључци у вeзи сa нaчинимa нa кoje у сфeри пoлитичкoг функциoнишу митске матрице. На основама прeтпoстaвкe o међузависности j...
СИМБОЛИЧКИ АСПЕКТИ ЈЕДНЕ СПОРЕДНЕ ВЕСТИ: СЛУЧАЈ МЕДИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА О ПОЈАВИ ПАНТЕРА У ГРАНИЦАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Почетком новембра 2022. године, медији у Србији пренели су вест о необичној појави на западу Бачке. Црни пантер који по тврдњама наводних очевидаца лута шумама у близини Апатина, изазвао је фасцинацију, страх, подсмех и неверицу грађана, допуштајући краткотрајно и делимично преусмеравање пажње са згуснутих информација о потенцијалној глобалној кризи изазваној условима које је диктирала пандемиј...
SPACE AND PLACE OF THE BALKANS: A GEOCRITICAL PERSPECTIVE
The literature that explores the representations of the Balkans is based on the assumption that the Balkans were constructed, imagined or invented. This claim is usually accompanied by the attempts to highlight the discrepancy between physical and imaginary geography and to point out the gap in semantics between the Balkan Peninsula and the Balkans. While the first one functions as physical geo...
СТУДИЈЕ БАЛКАНСКЕ ДРУГОСТИ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ: ИСТОРИЈСКИ, ПОЛИТИЧКИ И МЕТОДОЛОШКИ ИЗАЗОВИ ЈЕДНЕ ПАРАДИГМЕ
Истраживачко поље које се најчешће именује студијама балканске другости, засновано је на претпоставкама дискурзивне колонизације као средства за производњу и репродуковање репрезентација једног дела света. У оквирима ових схватања различити и неретко несагласни приступи попут имаголошких тумачења репрезентација, постколонијалних студија и симболичких географија срасли су у јединствени приступ, ...