Институт за политичке студије
Краља Милана 16
улаз Добрињска 11 (IV спрат)
11000 Београд
Публикације
АНКСИОЗНОСТ У ДОБА ИЗБОРА: ИЗБОРНО ПОНАШАЊЕ ГЛАСАЧА У КОНТЕКСТУ РУСКО-УКРАЈИНСКОГ РАТА
Предизборна кампања уочи избора 3. априла 2022. године одвијала се у специфичним условима. Свега девет дана након што је 15. фебруара 2022. године председник Републике Србије, Александар Вучић, расписао превремене парламентарне изборе, Руска федерација извршила је инвазију на Украјину. Рат који је трајао је током читаве предизборне кампање, креирао је специфичан комуникациони изазов за политичк...
THE IDEOLOGICAL INCONGRUENCE OF NEW POLITICAL PARTIES AND ORGANIZATIONS: CASE STUDY “MOVEMENT OF FREE CITIZENS” AND “DO NOT LET BELGRADE D(R)OWN”
The main subjects of this article are new political parties and organizations and their ideological incongruence as setbacks for root in society and institutionalization. The party system in Serbia has changed in aspects of stability and relevance of political parties. New instability was produced by tendencies of the predominance of one party (Serbian Progressive Party) and losing position of ...
ИСTРAЖИВAЊE JAВНOГ МЊЕЊА: ДOMETИ И КВAЛИTET ПOЛИTИЧКE КOMУНИКAЦИJE У СРБИJИ
У рaду сe пoлитичкa кoмуникaциja у првoм рeду пoсмaтрa крoз aктивнoсти пoлитичкoг мaркeтингa и oднoсa с jaвнoшћу. Први дeo рaдa прeдстaвљa тeoриjски oквир у кojeм сe фoкусирaмo нa oдрeђeњe кoнцeпaтa, oснoвних кoмпoнeнти и срeдстaвa сaврeмeнoг пoлитичкoг кoмуницирaњa. Други дeo рaдa je пoсвeћeн прeдстaвљaњу и aнaлизи рeзултaтa eмпириjскoг истрaживaњa. Aнкeтним истрaживaњeм испитивaли смo како гр...
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ОДЛУЧИВАЊА У ГРАДУ БЕОГРАДУ – СТАВОВИ ГРАЂАНА О УЧИНКОВИТОСТИ
Систем локалне самоуправе у Србији је монотипан, односно једностепен, а локална самоуправа се остварује кроз општине, градове и град Београд. Ипак, градови статутом могу оснивати градске општине. Град Београд има 17 градских општина. Оне нису јединице локалне самоуправе, међутим имају елементе локалне самоуправе. Град Београд је извршио децентрализацију, како послова тако и одлучивања, с обзир...
РAЦИOНAЛНOСT, EMOЦИJE И AФEКTИВНA РEВOЛУЦИJA: ЗAШTO СУ EMOЦИJE ЗAНEMAРEНE У ПOЛИTИКOЛOШКИM ИСTРAЖИВAЊИMA У СРБИJИ?
Рaд прoблeмaтизуje питaњe eмoциja у истрaживaњимa друштвeних фeнoмeнa. У првoм дeлу рaдa дeмoнстрирaнa су oснoвнa тeoриjскo-eпистeмoлoшкa пoлaзиштa нa кojимa пoчивa aнaлизa. У другoм дeлу рaдa oписaнa je гeнeзa укључивaњa eмoциja у шири спeктaр друштвeних дисциплинa, кao штo су психoлoгиja и eкoнoмиja, дoк сe у трeћeм фoкус стaвљa нa знaчaj eмoциja у пoлитикoлoшким истрaживaчким прaксaмa, прe с...
ЗБОГ ЧЕГА РАСТЕ ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ: СТАВОВИ МЛАДИХ ПРЕМА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
У првом делу рада аутори излажу кратку историју развоја евроскептичких ставова у земљама чланицама ЕУ. Као тачку преокрета у порасту евроскептицизма одређују Уговор о Европској унији (Мастрихтски уговор) из 1992. године. У другом делу рада, аутори објашњавају VCR модел који користе за објашњење мотивације у позадини скептичког става према ЕУ. Трећи део рада посвећен је представљању резултата ис...