Main topic

DOMESTIC AND FOREIGN POLICY OF SERBIA

KOSOVO AND METOHIJA: GEOPOLITICAL ASPECTS OF A QUICK SOLUTION AND A FROZEN CONFLICT

Abstract

In regards to the Kosovo-Metohija problem, there are different views of directly interested local actors. For Albanians, there is no dilemma about the existence of the so-called Kosovo’s independence, which lacks recognition of official Belgrade alone, which would, at the same time, “open the door” to UN membership. In Serbian society, there is no consensus on the Province as an indisputable part of Serbia. Serbian political nomenclature, pro-Western parties, organizations and influential individuals publicly advocate a “quick solution” at the cost of losing the entirety or a part of Kosovo-Metohija territory. On the other hand, the nationally profiled elite, the Serbian Orthodox Church and the vast majority of people are in favor of delaying the decision until (even) more favorable international opportunities. The consequences of a possible loss of Kosovo and Metohija for Serbia would be catastrophic. In territorial, geopolitical, economic and identity terms, it would become multidimensionally damaged, a disabled state. As relations change for the benefit of Serbia globally, active “frozen conflict” is currently the only effective way to preserve the survival of the Serb population, the integrity of Serbia, the invaluable natural resources, national identity, the quality of the geopolitical position and country’s and peoples international credibility in Kosovo and Metohija.. In favor of the “frozen conflict” option is the fact that in the world of so-called Kosovo’s independence is increasingly perceived not as a special case (sui generis), but as a dangerous precedent. Therefore, it is not recognized by 2/3 of the world (in spatial and population terms), the trend of recognition has stopped and the number of countries withdrawing the previously given recognition is growing. Moreover, “the Kosovo case” has become an indicator of a new bipolar division of the world into pro-Atlantistic and anti-Atlantistic.

keywords :

References

    • Божић Светислав, „Драгоцени слојеви прошлости“, Печат, бр. 500/2017, ИП „Наш Печат“, Београд, 15. децембар 2017.
    • Вујић Слободан, „Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије“, у зборнику: Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала? (приредио Часлав Оцић), друго, допуњено издање, Институт за европске студије, Београд; Светигора, Цетиње; Дом културе „Грачаница“, Грачаница; Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин; ТВ „Храм“, Београд, 2019, стр. 107–114.
    • Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    • Кршић Јован, „Етнички Албанци на Косову и Метохији: демографске промене, 1948-2011“, у зборнику: Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала? (Часлав Оцић), друго, допуњено издање, Институт за европске студије, Београд; Светигора, Цетиње; Дом културе „Грачаница“, Грачаница; Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин; ТВ „Храм“, Београд, 2019, стр. 81–105.
    • Пандуревић Винко, Нови хладни рат и Србија, Представништво Републике Српске; Свет књиге, Београд, 2018.
    • Степић Миломир, „Географске основе геополитичког положаја Косова и Метохије“, у зборнику: Косово и Метохија – изазови и одговори (приредио Милош Кнежевић), Институт за геополитичке студије, Београд, 1997, стр. 229–247.
    • Степић Миломир, У вртлогу балканизације, ЈП Службени лист СРЈ; Институт за геополитичке студије, Београд, 2001.
    • Степић Миломир, „Од (нео)класичних ка постмодерним геополитичким постулатима“, у зборнику: Свет и нове геополитичке парадигме (приредио Миломир Степић), Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 13–36.
    • Степић Миломир, „Косово за нешто – своје за своје“, Печат, бр. 508/2018, ИП „Наш Печат“, Београд, 23. фебруар 2017.
    • Степић Миломир, „Косово и Метохија као индикатор новог биполаризма“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, год. XXV, св. 61, бр. 3/2018, стр. 27–49.
    • Степић Миломир, „Српски геополитички императиви у контексту глобалних промена: Косово и Метохија“, у зборнику: Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала? (приредио Часлав Оцић), друго, допуњено издање, Институт за европске студије, Београд; Светигора, Цетиње; Дом културе „Грачаница“, Грачаница; Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин; ТВ „Храм“, Београд, 2019, стр. 237–254.
    • Трифковић Срђа, Континуитет хладног рата, Геополитика, Београд, 2017.
    • Ћосић Добрица, Косово, Новости, Београд, 2004.
    • Цвијић Јован, „Централна област и балканско територијално језгро“, Говори и чланци, Сабрана дела, књига 3 (том 1), САНУ; НИРО Књижевне новине; Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987.
    • Чавошки Коста, Наше за наше, Catena mundi, Београд, 2019.
    • Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији, 10. мај 2018. http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji, 15/10/2019.
    • Proroković Dušan  /ed./, Kosovo: sui generis or precedent in international relations, Institute of international politics and economics, Belgrade, 2018.
    • Atllasi i regjistrimit të popullsisë Kosovë 2011, Agjencia e statistikave të Kosovës, Prishtinë, 2013.
    • Prostorni plan Kosova – strategija prostornog razvoja 2010-2020+, Institut za prostorno planiranje, Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, Priština, 2010.
    • Strategija za rudarstvo Republike Kosovo za period 2012-2025, Ministarstvo ekonomskog razvoja, Priština, 2012.
PERIODICS National Interest 2/2020 2/2020 УДК 32(497.11):323.173(497.115)“20“ 7-30
ç