“EVROPA I DUNAV – Dunav u geopolitičkim strategijama evropskih zemalja”
Sažetak
Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije održane 26 —27. juna 2023. godine u Beogradu, “Evropa i Dunav – Dunav u geopolitičkim strategijama evropskih država”, priredili Zoran Milošević i Miša Stojadinović.
U svetu postoje 44 države bez izlaza na more i svetske okeane, a među njima je i Srbija. Ova činjenica i te kako se odražava na geopolitičke mogućnosti države, pošto je ograničava u niz faktora (od ekonomskih do bezbednosnih). Takođe, država koja nema izlaz na more ne smatra se potpunom državom. Ipak, Srbija ima Dunav.
Upravo ova činjenica je uzrokovala da je Zapad od početka 19. veka nastojao da Srbiji onemogući izlaz na more i okeane, o čemu postoji nekoliko odličnih monografija i studija. Naravno, ovde se može dodati u tu politiku i odvajanje Crne Gore od Srbije, kao nesumnjivo etnički srpske zemlje. Smisao ovog odvajanja je zapravo onemogućavanje Srbije da ima izlaz na Jadran.
Ipak, Srbija ima Dunav koji joj omogućava kretanje ka Severnom i Baltičkom moru, odnosno ka Crnom moru. Međutim, zapadnim silama ni to ne odgovara, te su počele da podržavaju separatiste u AP Vojvodini kako bi Srbiji oduzeli ovaj rečni put ka morima. Nije tajna da iza svega stoji NATO i želja da se Dunav pretvori u unutrašnji plovni put koji isključivo kontroliše ova militaristička alijansa, sa željom da ovu komunikaciju koristi za dalji prodor na Istok, tj. Кavkaz.
U tom smislu, Evropska unija je donela Strategiju za Dunav, ali, treba dodati, da i članice imaju svoje geopolitičke strategije koje se tiču ove reke. Dakle, organizacija međunarodne naučne konferencije o geopolitičkim strategijama evropskih država koje se odnose na Dunav učinila nam se odgovornom reakcijom na aktuelna zbivanja.
Takođe, na osnovu uvida u bibliografiju koji je predstavila Dajana Lazarević, vidi se da srpski naučnici nisu posvećivali naročitu pažnju Dunavu, odnosno da je veoma mali broj radova sa geopolitičkim pristupom ovoj temi. Ovim zbornikom smo delimično „pokrili“ ovaj nedostatak, ali i otvorili temu za dalja istraživanja.
U zborniku je objavljeno 26 radova. Navodimo neke:
Milomir Stepić, “Dunav u kontekstu aktuelnog evropskog i svetskog geopolitičkog pregrupisavanja”, Zoran Milošević / Ema Кraktus, “Dunav, NATO i strategija Evropske unije za Dunav”, Braco Кovačević, “Dunav u geopolitici”, Vanja Glišin, “Dunav u vizuri nemačke geopolitike”, Кirill Ševčenko, Oleg Кazak, “Dunav u geopolitičkim planovima i društveno-političkoj misli Austrije i Ugarske u međuratnom periodu (1918-1938)”, Aleksandra Кolaković, “Dunav u geopolitičkim strategijama Francuske: uloga nauke i naučnika u istorijskoj i aktuelnoj perspektivi”, Emil Milanov, “Značaj reke Dunav za formiranje geopolitičkih i geoekonomskih strategija pridunavskih zemalja”, Dragan Trailović, “Značaj Dunava za kinesku inicijativu „pojas i put” potencijalne koristi i mogući izazovi”, A. V. Baranov, “Značaj podunavlja u ruskoj geopolitici od XVIII do početka XXI veka”, Eduard A. Popov, “DUNAV – VEČNI POVRATAК RUSIJE: Istorijska retrospektiva i geopolitička perspektiva”, Vakulina Elena, Belous Natalija, “Perspektive ruskih interesa na Dunavu”, Vahitov Rustem Rinatovič, “Evroazijska slika Dunava”, Dajana Lazarević, “Aktuelnost geopolitike Dunava u savremenoj srpskoj nauci”.
